|
На основу члана 29. и члана 30. став 4. Закона о Влади Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 5/91 и 45/93), Влада Републике Србије донeлa je закључак поводом избора Рамуша Харадинаја за председника владе Косова и Метохије, који су подржали председник Републике Борис Тадић, председник Народне скупштине Предраг Марковић, министар спољних послова Србије и Црне Горе Вук Драшковић, министар одбране Србије и Црне Горе Првослав Давинић и председник Координационог центра Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију Небојша Човић 1. Државни органи Републике Србије са органима државне заједнице Србијa и Црне Горa и претходно државним органима Савезне Републике Југославије, непрекидно су, почевши од октобра 2000. године, водили политику мирног, споразумног и трајног решења проблема на Косову и Метохији. Њихов допринос остваривању Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 огледа се у бројним иницијативама, документима и процесима, у којима је заступана политика примене општеприхваћених међународних норми и стандарда људских права, демократије и владавине права у конкретним условима Косова и Метохије, а ради очувања и развоја мултиетничког карактера Покрајине. Такав приступ доследно је спровођен приликом рада на Уставном оквиру за Косово и Метохију, приликом усвајања Заједничког документа са УНМИК-ом о спровођењу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, као и усвајањем Плана за решавање садашње ситуације на Косову и Метохији непосредно после насилних мартовских догађаја ове године. 2. Влада Републике Србије са жаљењем констатује да представници цивилног присуства међународне заједнице (УНМИК) на Косову и Метохији нису показивали довољно слуха и разумевања за конструктивне предлоге наших власти. Највише су водили рачуна о искључивим захтевима албанске стране на Косову и Метохији. Стварни резултат такве политике било је стварање услова да се промењена етничка слика Покрајине настала масовним протеривањем и насилним исељавањем Срба представи као неумољива косметска реалност. Организовани погром који су починили албански екстремисти над Србима 17. и 18. марта ове године, није се могао сакрити пред очима демократског света. То је био не само врхунац, него и образац дотадашњег понашања албанских екстремиста у Покрајини према српској заједници. 3. За Владу Републике Србије је неприхватљиво што је скупштина Косова и Метохије изабрала за председника владе Рамуша Харадинаја, особу са криминалном прошлошћу, стеченом у предратном, ратном и поратном времену. Против њега је до сада поднето 108 кривичних пријава. Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду води против Рамуша Харадинаја истрагу за ратне злочине против цивилног становништва, одредило му је притвор и расписало потерницу за њим. Реч је о особи која је под истрагом Хашког трибунала. Поставља се оправдано питање, каква порука се његовим избором упућује косметским Србима, Републици Србији и државној заједници Србија и Црна Гора, региону и целом свету, а посебно каква порука се упућује међународној управи на Косову и Метохији? 4. Упркос чињеници да су најодговорнији представници међународне заједнице на Косову и Метохији затварали очи пред оваквим развојем догађаја у Покрајини, власти Републике Србије чврстог су уверења да се избор Рамуша Харадинаја за председника владе Косова и Метохије не може правдати никаквим фразама о демократији или формалним процедурама. Имајући све ово у виду, Влада Републике Србије осуђује избор Рамуша Харадинаја за председника владе Косова и Метохије, јер тај потез најдиректније угрожава процес изналажења заједничких решења за проблеме у Покрајини. Полазећи од тога, Влада Републике Србије захтева: 1. Да Специјални представник Генералног секретара Уједињених нација, полазећи од својих овлашћења садржаних у Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, поништи провокативан и ризичан чин избора Рамуша Харадинаја за председника владе Косова и Метохије. 2. Да се одмах покрене суштински политички процес који подразумева разговоре о децентрализацији, као и о другим кључним политичким питањима Косова и Метохије, уз учешће представника УНМИК-а, привремених институција, косметских Срба, Републике Србије и државне заједнице. 3. Да Контакт-група интензивно прати и усмерава ове разговоре. 4. Да Савет безбедности Уједињених нација крајње одговорно, имајући у виду циљеве и вредности Уједињених нација и њихову одговорност за остваривање људских права и мир у свету, прати и контролише остваривање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244. 5. Да организације присутне на Косову и Метохији, чија је функција и циљ развој демократије, владавина права и остваривање људских права, као што су ОЕБС и Савет Европе, изложе на јасан начин свој став о избору Рамуша Харадинаја за председника владе Косова и Метохије. 6. Да Европска унија још једном размотри остваривање европске перспективе Покрајине, у светлу чињенице да је за најодговорнијег носиоца извршне власти изабрана особа која је под теретом оптужби за најтеже злочине. Влада, као и сви државни органи Републике Србије, наставиће да пружају свој пуни допринос решавању проблема на Косову и Метохији у правцу одржања мултиетничког карактера Покрајине и њене мирне и демократске будућности. Овај закључак доставити Народној скупштини, председнику Републике, Савету министара, Координационом центру Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију и свим министарствима и посебним организацијама Републике Србије. 05 број: 02-8118/2004 У Београду, 4. децембра 2004. године ПРЕДСЕДНИК |