Танасковић је, учествујући на панелу у оквиру конференције Америчке привредне коморе у Србији (AmCham) “Шесто пролазно време – откључавање реформи”, истакла да се ресорно министарство приликом израде поменутог законског решења руководило са три важна циља.

Реч је, како је објаснила, о томе да се попишу све накнаде у једном закону и ставе под исти “кров”, да све буде транспарентно приказано, као и да се тачно знају трошкови и њихова предвидивост.

Она је поновила да закон предвиђа укидање бројних накнада, попут накнаде о заштити животне средине, која се обрачунава по метру квадратном за пословне просторе.

Такође, урађена су и бројна нормативна побољшања у смислу предвидивости трошкова.

Према њеним речима, у овом закону ће накнаде бити изражене у апсолутној вредности, а, ако не у апсолутној, биће дефинисана горња граница или представљен распон у оквиру кога ће се та накнада кретати и неће више бити непознаница у том смислу.

Државна секретарка је додала да се укида и накнада за коришћење енергије и енергената, пре свега накнада за биогорива, накнада за резерве природног гаса, као и накнада за прекомерно коришћење јавног пута, дела пута или објеката на путу.

Она је најавила да ће закон о накнадама, заједно са сетом осталих финансијских закона, којих ће бити између 17 и 20, ући у скупштинску процедуру до краја месеца.

Танасковић се осврнула и на то што се Србија још налази на листи Међудржавног тела за борбу против прања новца (ФАТФ ), истакавши да ће тај проблем бити решен најкасније до фебруара наредне године, када се очекује да наша земља буде скинута са те листе.

Државна секретарка је прецизирала да је усвојено шест закона који су ступили на снагу, осам закона је донето од фебруара ове године, као и 25 подзаконских аката.

Према њеним речима, контроле које су биле у јуну и октобру показују да смо све препоруке испунили пре самог рока, али заједничка група која ради на овоме сматра да је прекратак рок да би се систем и примена сагледали одједном.

Надамо се да ће у фебруару 2019. године, као задатом року, бити дефинисано шта је Србија урадила и шта је фактички мерљиво стање, те да ће већ на следећој пленарној седници бити заказано укидање са поменуте листе, навела је Танасковић.

На конференцији је учествовала и потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар животне средине Горан Триван, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, као и државни секретар Министарства здравља Владимир Ђукић.

На скупу је представљено и годишње истраживање које је обухватило 79 одсто чланица удружења Америчке привредне коморе, о пословној клими у Србији.

Прогнозе за раст у 2019. години су боље него претходних година јер је истраживање показало да раст пословања очекује 73 одсто чланица AmCham-а, а 58 одсто планира нова запошљавања у 2019. години.

Најбоље оцењене реформе су, исто као и прошле године, смањење дефицита буџета и макроекономски резултати, мање административних процедура за прибављање грађевинских дозвола, реформа радног законодавства, као и почетак имплементације еУправе.