Београд, 8. мај 2018. године – Министар правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић поручила је данас да Србија, и поред свих изазова са којима се суочава у вези са мигрантском кризом и повећаним бројем случајева кријумчарења људи, није и неће затворити своје границе.
Кубуровић је на конференцији “Нови механизми истраживања и процесуирања у случајевима кријумчарења људи“, коју је у Палати Србија организовала Саветодавна мрежа тужилаца Југоисточне Европе (SEEPAG), указала на то да је кријумчарење људи кривично дело које услед немилих светских догађања поново постаје актуелно и у нашем региону, на границама Србије и границама нама суседних земаља.
Она је додала да ово кривично дело, чије је откривање и праћење веома скупо, изискује озбиљну организацију целокупног државног апарата, и најужу сарадњу суседних држава и служби безбедности, како у региону, тако и у светским размерама.
Србија је организовала своје репресивне и превентивне органе на највишем нивоу, истакла је Кубуровић и поновила да сарадња полиције, тужилаштва и служби безбедности представља једини могући начин да се прате и контролишу руте којима се кријумчаре људи, идентификују потенцијални кријумчари извршиоци на терену, као и да се дође до организатора.
Она је, говорећи о казненој политици, подсетила на то да је Министарство правде предложило Влади измене Кривичног законика којима се пооштравају казне за кривично дело кријумчарења људи, и да су оне усвојене у Скупштини Србије крајем 2016. године, док је њихова примена почела 1. јуна 2017. године.
Према њеним речима, током 2016. године било је три осуђујуће правноснажне пресуде, док се током 2017. године овај број повећао и забележене су 23 правноснажне пресуде за ово кривично дело.
Поред овако тешког кривичног дела, где је наша пажња пре свега усмерена на кажњавање учиниоца, никако не треба заборавити и на лице које се кријумчари, јер постоји опасност да је оно можда терориста који покушава да уђе у Европу, или да је чак реч о наоружаној групи терориста, указала је Кубуровић.
Она је нагласила да не треба никако занемарити ни чињеницу да су кријумчарена лица могуће жртве трговине људима.
Ту заправо долази до унапређене улоге јавног тужиоца, који је дужан да у сарадњи са другим државним органима препозна овакве случајеве и да поред оптужнице за кријумчарење истражује и евентуални тероризам и трговину људима, али и да заштити жртве трговине људима, објаснила је Кубуровић.