Београд, 2. фебруар 2009. године – Потпредcедник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" да је на Светском економском форуму у Давосу од Светске банке затражио 300 милиона долара помоћи Србији.
Ђелић је навео да би тај износ требало да буде додат на постојећих 600 милиона већ одобрених од Светске банке, и прецизирао да ће две трећине тих средстава бити уложено у инфраструктуру, а остатак у просвету и науку.
Он је указао на то да је један од услова да Србија буде економски стабилна, за шта је према проценама економиста потребно приближно милијарду евра, то да се спроведу нужне реформе.
Потпредседник Владе је истакао да међународне финансијске институције финансирају само земље које имају одрживу путању, а њу имамо само уколико се спроводе реформе.
Према његовим речима, са Светском банком треба постићи потпуну сагласност око постојећих 600 милиона како бисмо добили још 300 милиона. У тој одобреној суми од 600 милиона је 200 милиона који су програмски зајмови који подржавају буџет, али њихова употреба је условљена реформским потезима наше државе.
Ђелић је објаснио да је ту заправо остао највећи посао за нас, а то је да у недељама које долазе постигнемо договор са Светском банком о такозваној матрици реформи, односно листе и тајминг реформских потеза који ће дотаћи све кључне сегменте нашег друштва.
Потпредседник Владе је навео да је реч нарочито о реформи јавних предузећа, пензионог система и убрзању реформи у домену образовања и науке, и додао да би према договору усаглашавање матрице са Светском банком требало да буде завршено до априла.
Кад је реч о томе да ли Србија може добити суму неопходну за стабилност, потпредседник Владе је навео да су већ повучени одређени потези и подсетио на то да смо у јануару добили програм са ММФ-ом.
Ђелић је нагласио да је предуслов за додатне изворе активан и ажуран уговорни однос са ММФ, и додао да тренутна подршка те финансијске организације износи 402 милиона евра, али да неће бити никакав проблем добити и до три пута већу суму уколико буде потребно.
Он је указао на то да смо, када је реч о одбрани динара, благовремено припремили Србију и обезбедили до милијарду и шесто хиљада евра подршке, и навео да су још у октобру почели и преговори са Европском комисијом.
Према његовим речима, за разлику од средстава од ММФ, која могу искључиво да се употребе за јачање девизних резерви, средства Европске комисије могу надоместити евентуални мањак од пореских или приватизационих прихода.
Имамо уверавања да ће Европска комисија изаћи у сусрет и са већим износом, рекао је Ђелић и истакао да је у циљу реализације кључних пројеката од Европске инвестиционе банке обезбеђено додатних 250 милиона евра који су намењени мањим и средњим предузећима.
Он је указао на то да је један од услова да Србија буде економски стабилна, за шта је према проценама економиста потребно приближно милијарду евра, то да се спроведу нужне реформе.
Потпредседник Владе је истакао да међународне финансијске институције финансирају само земље које имају одрживу путању, а њу имамо само уколико се спроводе реформе.
Према његовим речима, са Светском банком треба постићи потпуну сагласност око постојећих 600 милиона како бисмо добили још 300 милиона. У тој одобреној суми од 600 милиона је 200 милиона који су програмски зајмови који подржавају буџет, али њихова употреба је условљена реформским потезима наше државе.
Ђелић је објаснио да је ту заправо остао највећи посао за нас, а то је да у недељама које долазе постигнемо договор са Светском банком о такозваној матрици реформи, односно листе и тајминг реформских потеза који ће дотаћи све кључне сегменте нашег друштва.
Потпредседник Владе је навео да је реч нарочито о реформи јавних предузећа, пензионог система и убрзању реформи у домену образовања и науке, и додао да би према договору усаглашавање матрице са Светском банком требало да буде завршено до априла.
Кад је реч о томе да ли Србија може добити суму неопходну за стабилност, потпредседник Владе је навео да су већ повучени одређени потези и подсетио на то да смо у јануару добили програм са ММФ-ом.
Ђелић је нагласио да је предуслов за додатне изворе активан и ажуран уговорни однос са ММФ, и додао да тренутна подршка те финансијске организације износи 402 милиона евра, али да неће бити никакав проблем добити и до три пута већу суму уколико буде потребно.
Он је указао на то да смо, када је реч о одбрани динара, благовремено припремили Србију и обезбедили до милијарду и шесто хиљада евра подршке, и навео да су још у октобру почели и преговори са Европском комисијом.
Према његовим речима, за разлику од средстава од ММФ, која могу искључиво да се употребе за јачање девизних резерви, средства Европске комисије могу надоместити евентуални мањак од пореских или приватизационих прихода.
Имамо уверавања да ће Европска комисија изаћи у сусрет и са већим износом, рекао је Ђелић и истакао да је у циљу реализације кључних пројеката од Европске инвестиционе банке обезбеђено додатних 250 милиона евра који су намењени мањим и средњим предузећима.