Рођен је 1966. године у Призрену. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

Био је члан Парламентарне делегације Народне скупштине Републике Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Обављао је функцију председника Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије и у Скупштини СРЈ. Савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије од 1992. године. Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије од 2004. године.

Био је министар за информисање у такозваној прелазној Влади Републике Србије од октобра 2000. до јануара 2001. године. Председник је Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. године. Био је председник Кошаркашког клуба "Партизан" из Београда и потпредседник Југословенског олимпијског комитета.

Био је први потпредседник Владе-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова од јула 2008. године до јула 2012. године. Обављао је функцију председника Владе и министра унутрашњих послова од јула 2012. до априла 2014. године. Био је први потпредседник Владе и министар спољних послова од априла 2014. до августа 2016. године, као и у мандату од августа 2016. до јуна 2017. године.

Добитник је признања "Најевропљанин" за 2009. годину.

Говори енглески и руски језик.

Ожењен, отац двоје деце.


Рођен је 1976. године у Београду. Дипломирао је на Факултету за пословне студије. Звање магистра економских наука стекао је 2011, а доктора наука 2013. године на Мегатренд универзитету.

Био је одборник у Скупштини града Београда од 2004. до 2008. године.

На изборима 2007. године изабран је за народног посланика, а обављао је и дужност председника Одбора за трговину и туризам Скупштине Србије.

На изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као и за одборника у Скупштини града Београда.

На челу Скупштине Србије био је од јула 2012. године до избора новог сазива парламента у априлу 2014. године.

Од априла 2014. до августа 2016. године био је министар унутрашњих послова, а од августа 2016. до јуна 2017. године обављао је функцију потпредседника Владе и министра унутрашних послова.

Један је од оснивача Српске напредне странке. Председник је Градског одбора СНС Београд и потпредседник Главног одбора те странке.


Рођен је 1964. године у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак, која је 2000. године преименована у Санџачку демократску партију.

Након петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ.

После избијања кризе на југу Србије, у децембру 2000. године именован је за потпредседника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију.

Након потписивања Београдског споразума у марту 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. године председник је Националног савета за сарадњу са МКТЈ, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом.

Недељник „Време“ прогласио га је за личност 2004. године, а Европски покрет у Србији доделио му је признање "Најевропљанин" за област политике у 2005. години.

Од септембра 2005. године до јула 2008. године био је председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Био је министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године. Исту функцију обављао је и у Влади формираној у јулу 2008. године, као и након њене реконструкције у марту 2011. године до 2012. године.

Био је потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација од 2012. до 2014. године.

У мандатима од априла 2014. до августа 2016. године и од августа 2016. до јуна 2017. године био је потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација.

Говори енглески језик и служи се руским.

Ожењен, отац двоје деце.


Рођена је 1970. године у Тузли. Основну и средњу школу завршила је у Београду, као ученик генерације. Дипломирала је и докторирала на Економском факултету у Београду. Ванредни је професор "Мегатренд" универзитета.

Десет година је радила у Електропривреди Србије (ЕПС), у Јавном предузећу за пренос електричне енергије "Електроисток" Београд.

У периоду од 2004. до 2006. године у Кабинету потпредседника Владе Републике Србије Мирољуба Лабуса обављала је функцију саветника за енергетику, шефа Одсека за енергетску и политику заштите животне средине, а од 2005. до 2006. године и шефа Кабинета.

Била је члан Управног одбора ЕПС-а од 2004. до 2007. године.

У Влади Републике Српске била је саветник за енергетику премијера Милорада Додика у периоду од 2009. до 2010. године.

Обављала је функцију министра енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Републике Србије од јула 2012. до априла 2014. године.

Од априла 2014. до августа 2016. године била је потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Исту функцију обављала је и у мандату од августа 2016. до јуна 2017. године.

Члан је Председништва СНС и председник Савета за енергетику и рударство те странке.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

Говори енглески језик.

Мајка једног сина.


Рођен је 1972. године у Београду.

Основну и средњу школу, Пету београдску гимназију, завршио је у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Београду. Током основних студија, добио је награду као студент генерације, да би по завршетку студија добио награду за најбољи дипломски рад.

Као Ron Brown стипендиста, 1999. године је магистрирао на Washington University у Сент Луису, Сједињене Америчке Државе (САД), смер финансије (Master of Business Administration). Током студија је радио као асистент на пет предмета из области пословних финансија.

Након студија је примио награду као најбољи студент у области финансија, као и награду да је међу 10 одсто најбољих студената на топ 20 пословних школа у САД те године.

Докторску дисертацију на тему: „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – Теоријске концепције и остварени резултати у Србији” одбранио је 2013. године на Факултету организационих наука у Београду.

Био је градоначелник Београда од априла 2014. до маја 2018. године. Претходно је обављао функцију председника Привременог органа Града Београда. Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије у Влади тадашњег премијера Републике Србије Александра Вучића.

Претходно је био финансијски саветник у приватном сектору где је радио у неколико приватних предузећа, која су се бавила саветовањем у области финансијских услуга. Радио је као консултант у компанији „Deloitte & Touche“ у Београду и Прагу, где се специјализовао за област куповине и продаје предузећа, финансијски консалтинг, финансијско реструктурирање и консолидацију пословања у приватним и јавним предузећима. Радио је у „Credit Suisse First Boston u Mergeres & Acquisitions Group“ у Њујорку.

Године 2001. постављен је за помоћника министра за приватизацију у Министарству за привреду и приватизацију Владе Републике Србије. Крајем те године прелази у Агенцију за приватизацију, где је био директор Центра за тендерску приватизацију. На тој функцији остаје до краја 2003. године.

На позицију министра финансија долази као признат финансијски стручњак, који је радио за највеће светске консултантске компаније, али и као градоначелник који је покренуо и спровео обиман програм финансијске консолидације у Граду Београду, где је преполовио дуг града и значајно смањио буџетски дефицит. За време његовог мандата Београд је по први пут добио кредитни рејтинг, који према извештају рејтинг агенције Мудис износи БА3.

Носилац је звања Chartered Financial Analyst (CFA) и члан CFA Institute, Serbian Business Angels Network, Fulbright Alumni Association of Serbia и British-Serbian Business Club. Такође, носилац је лиценце портофолио менаџера, коју издаје Комисија за хартије од вредности Републике Србије.

Јуна 2017. године, као полазник VI класе, завршио је Високу школу безбедности и одбране и стекао највиши ниво каријерног усавршавања у Војсци Републике Србије.

Добитник је награде „Најевропљанин 2014“ за пројекат развоја и реконструкције Београда. Европски покрет у БиХ му је 2017. године доделио признање „Најтолерантнији град у региону“.

Активно се бави спортом. Почасни је носилац црног појаса у теквонду 5. дан за допринос развоју спорта. Редовни је учесник полумаратонских трка у оквиру Београдског маратона.

Течно говори енглески језик, служи се грчким и учи кинески језик.

Отац је Теодора, Виктора и Лоле.


Рођен је 1957. године у Банатском Карловцу. Основну и средњу школу завршио је у Зрењанину, а дипломирао на Економском факултету у Београду.

Од 1983. до 1990. године радио је у Комбинату „Серво Михаљ Зрењанин“, а од 1990. до 2000. године обављао функцију генералног директора компаније
„Серво Михаљ Турист“.

Био је председник Извршног одбора СО Зрењанин и посланик у Народној скупштини Републике Србије. Од 2004. до 2009. године био је на функцији председника Општине Зрењанин, након чега и први градоначелник Зрењанина.

Као градоначелник Зрењанина био је добитник престижног признања "Градоначелник с визијом" као најбољи лидер једне локалне самоуправе у Србији, док је Зрењанин истовремено проглашен "Градом будућности".

Активно се бавио спортом као кошаркаш зрењанинског "Комбината Серво Михаљ", новосадске "Војводине" и београдског "Партизана".

Од 2005. до 2006. године обављао је функцију председника Кошаркашког савеза Србије и Црне Горе.

Био је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије од јула 2012. до септембра 2013. године.

Обављао је посао саветника генералног директора НИС а.д. Нови Сад од октобра 2013. до краја јуна 2014. године, када је именован на функцију члана Одбора директора НИС а.д. Нови Сад.

Био је министар привреде од августа 2016. до јуна 2017. године.

Члан је Српске напредне странке.

Ожењен, отац четворо деце.


Рођен је 1977. године у Сремској Митровици. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду.

Изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије 2004. године и ту дужност је обављао до 2008. године. Функцију градоначелника Сремске Митровице обављао је у два мандата, од 2008. до 2016. године.

Био је министар пољопривреде и заштите животне средине од августа 2016. до јуна 2017. године.

Члан је Председништва СНС од 2016. године.

Ожењен, отац двоје деце.


Рођен је 1962. године у Кладову. Завршио је Шумарски факултет, одсек Пејзажна архитектура.

Био је министар за омладину и спорт 1991. године. Након тога радио је у ЈП ”Србијашуме”, најпре као директор Бироа за пројектовање, планирање и развој, а касније је постављен на место извршног директора те компаније.

Члан је Социјалистичке партије Србије, био је координатор СПС-а за Тимочку крајину.

У фебруару 2016. године изабран је за потпредседника ГО Београд.

На место секретара за заштиту животне средине Града Београда постављен је 2008. године.


Рођен је 1969. године у Београду. По занимању је дипломирани економиста.

У периоду од 1992. до 2013. године био је одборник у Скупштини општине Звездара у два мандата и три пута је биран за одборника у Скупштини града Београда. Од 2004. до 2008. године обављао је функцију председника Одборничке групе СПС у Скупштини града Београда.

Функцију председника Скупштине града Београда обављао је у два мандата, од децембра 2008. до маја 2012. и од јуна 2012. до септембра 2013. године, када је изабран за министра саобраћаја у Влади Републике Србије. На тој функцији био је до априла 2014. године. Од априла 2014. до августа 2016. године био је министар рударства и енергетике, а исту функцију обављао је и у периоду од августа 2016. до јуна 2017. године.

Вршио је функцију председника Скупштине привредног друштва „Јат техника” од новембра 2008. до септембра 2013. године, и био је члан Управног одбора "Јат ервејза" од јула 2005. до новембра 2007. године.

На парламентарним изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије. Био је члан Одбора за одбрану и унутрашње послове, Одбора за европске интеграције и члан Парламентарне делегације у Парламентарној скупштини ОЕБС-а.

Члан је Управног одбора Фонда за развој Републике Србије.

Заменик је председника СПС и члан Председништва СПС.

Одликован је Орденом светог Серафима другог степена од руског патријарха Кирила.

Говори енглески језик.

Отац једног сина.


Рођена је 1982. године у Сарајеву. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2005. године. Током студија, похађала је двогодишњу наставу у оквиру програма „Правна клиника“. Била је стипендиста Фонда за младе таленте Владе Републике Србије.

Од фебруара 2006. године радила је у Првом општинском суду у Београду, где, након волонтерског стажа и приправничке праксе, постаје судијски помоћник. Правосудни испит положила је 2008. године.

Од децембра 2008. до августа 2009. године радила је у Министарству правде, као саветник за пружање стручне помоћи Високом савету правосуђа. Након образовања Административне канцеларије Високог савета судства, у августу 2009. године, засновала је радни однос у Сектору за нормативне послове, а од маја 2013. године била је начелник Одељења за статусна питања судија у Високом савету судства.

Била је ангажована у радним групама за израду Нацрта Етичког кодекса судија и Нацрта правилника за вредновање рада судија и председника судова, као и у раду Комисије за одлучивање о приговору судијских помоћника на решење председника суда о оцењивању.

Учествовала је у студијским посетама Високом савету судства Краљевине Шпаније, дисциплинским органима за судије у Француској, а 2014. године била је на двонедељној пракси у Високом судском и тужилачком вијећу Босне и Херцеговине.

Од јула 2014. године до августа 2016. године била је помоћник министра правде за Сектор правосуђа. Функцију министра правде обављала је од августа 2016. до јуна 2017. године.

Говори енглески, служи се шпанским језиком.


Рођен је 1975. године у Земуну. Дипломирао је на Факултету политичких наука, на којем је од 1996. до 1999. године обављао функцију студента-продекана.

Од јануара 2001. до децембра 2003. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

Од 2004. до 2006. године био је посланик у Скупштини државне заједнице Србија и Црна Гора. У том сазиву био је и члан Одбора за европске интеграције Скупштине државне заједнице, као и члан Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру.

У сазиву Народне скупштине Србије од 2008. до 2012. године био је народни посланик и председник посланичке групе СПС–ЈС, као и члан сталне делегације Скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе, где је био члан Политичког комитета и члан Комитета за људска права.

На изборима 2012. године поново је изабран за народног посланика у парламенту Србије.

Био је министар без портфеља задужен за европске интеграције у Влади Републике Србије реконструисаној 2. септембра 2013. године.

Након избора 2014. године, поново је изабран за народног посланика.

Потпредседник је Социјалистичке партије Србије.

Говори енглески језик.

Ожењен, отац двоје деце.


Рођен је 1972. године у Новом Саду. Завршио је Правни факултет у Крагујевцу.

Био је помоћник директора маркетинга у фирми „Супер прес“ од 2000. до 2002. године. Након тога, био је директор маркетинга у фирми „Color press“ од 2003. до 2007. године, а заменик генералног директора „Color media international“ од 2007. до 2012. године.

Био је одговорни уредник недељника „Печат“ и колумниста у више дневних и недељних листова.

Биран је за одборника у Општини Раковица, одборника у Скупштини града Београда, као и за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

За директора Канцеларије за Косово и Метохију изабран је у августу 2012. године. Ту функцију обављао је до септембра 2013. године, када је именован за министра без портфеља задуженог за Косово и Метохију. На тој функцији био је до априла 2014. године.

Од тада па до августа 2016. године, као и у мандату од августа 2016. до јуна 2017. године, обављао је функцију министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Оснивач је Југословенске левице, коју је напустио 1998. године, када је вршио функцију заменика председника. Социјалистичкој партији Србије приступио је на Шестом конгресу и том приликом изабран је за члана Извршног одбора. Из СПС се повукао 2007. године и са академиком Михаилом Марковићем формирао је Покрет социјалиста, чији је и данас председник.

Ожењен, отац два сина.


Рођена је у Београду 1978. године, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је као студент генерације на Факултету политичких наука у Београду 2002/03. године на смеру Међународни односи. Завршила је мастер студије на Факултету за економију и политичке науке на Универзитету „АЛФА“ у Београду 2010/11. године.

Била је добитник стипендије Амбасаде Краљевине Норвешке за „Генерацију која обећава“ 2001. године, а 2000/01. године и стипендије Фонда за таленте Владе Србије “За најталентованије студенте у Србији“. Каријеру је започела као демонстратор на Факултету политичких наука на предметима “Дипломатија и дипломатска историја” и “Економија транзиције”.

У Српској радикалној странци је од 2006. до 2007. године радила као сарадник Александра Вучића за међународне односе.

Један је од потписника - оснивача Српске напредне странке 2008. године.

Од 2007. до средине 2009. године радила је у Народној скупштини Републике Србије као стручни сарадник посланичке групе „Напред Србијо“.

Од 2009. до 2012. године била је уредник општинског гласила „Земунске новине“.

Била је учесник EUVP (European Visitors Programme) – програма за упознавање са институцијама Европске уније, Брисел/Стразбур 2009. године.

У мају 2012. године изабрана је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије са листе Српске напредне странке. У Скупштини Србије обављала је дужност председника Одбора за контролу служби безбедности. Током њеног председавања значајно су унапређени контролни механизми рада овог одбора над службама безбедности.

Била је и члан Одбора за европске интеграције, члан Заједничког одбора за стабилизацију и придруживање, члан Сталне делегације при Парламентарној скупштини Савета Европе, шеф делегације Централноевропске иницијативе, као и председник Групе пријатељства са Турском.

За министра без портфеља задуженог за европске интеграције у Влади Републике Србије први пут је изабрана 27. априла 2014. године. Након ванредних парламентарних избора, 11. августа 2016. године, реизабрана је за министра без портфеља задуженог за европске интеграције.

На функцију министра за европске интеграције у Влади Републике Србије изабрана је 29. јуна 2017. године.

Добитник је награде „Најевропљанин“ за 2015. годину, коју за област политике и још пет категорија додељује организација Прва европска кућа. У мају 2015. године, у Скупштини града Београда додељена јој је награда „Дуга“, коју за допринос борби против хомофобије и трансфобије додељује Геј стрејт алијанса.

Члан је Главног одбора и Председништва Српске напредне странке. Одлуком председника странке именована је за интернационалног секретара Српске напредне странке.

Говори енглески језик, служи се немачким језиком.


Рођен је 1957. године у Београду. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду, одсек географија.

Постдипломске студије завршио је у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета, смер заштита животне средине.

Био је директор ОШ „Никола Тесла“ у Београду и руководио стручним активима директора школа.

Основно опредељење му је рад на квалитетном образовању. Осим Образовног система „Руђер Бошковић“, којим тренутно руководи, оснивач је више приватних школа како у Србији, тако и у региону.

У професионалној каријери радио је на увођењу високих стандарда у доуниверзитетском образовању, као и на увођењу најугледнијих међународних образовних програма у наш образовни систем.

Био је министар просвете, науке и технолошког развоја од августа 2016. до јуна 2017. године.

Ожењен, отац двоје деце.


Рођен је 1971. године у Београду. Дипломирао је 1997. године на Медицинском факултету у Београду.

За директора Ургентног центра (УЦ) Клиничког центра Србије (КЦС) именован је 2012. године. Претходно је обављао функцију начелника Интензивне неге на одељењу Хирургије I Клинике за Ургентну хирургију УЦ КЦС.

Током обављања функције директора Ургентног центра формирао је Одељење за трансплантацију јетре и предводио је тим који је урадио прву трансплантацију јетре у Ургентном центру. На место начелника Одељења за трансплантацију постављен је 2013. године.

Завршио је специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије у болници "Хамерсмит" у Лондону 2001. године. У истој установи се усавршавао и током 2006. године.

Специјализацију из опште хирургије завршио је 2003. године. Тренутно завршава докторску дисертацију.

Током 2011. године завршио је специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Краљевском колеџу у Лондону, а током 2012. и 2013. године усавршавао се у области трансплантационе хирургије јетре у КБЦ "Меркур" у Загребу.

Био је министар здравља од априла 2014. до августа 2016. године, и од августа 2016. до јуна 2017. године.

Говори енглески језик.

Ожењен, отац једног детета.


Рођен је у Београду 1970. године. Мастер је економских наука у области Међународно банкарство и финансије. Завршава докторске студије и у фази је пријаве докторске дисертације из области економских наука, са усмерењем на финансијску контролу, управљање, извештавање и ревизију, Универзитет Привредна академија, Нови Сад.

Завршио је Школу националне одбране – Високе студије безбедности и одбране.

Професионално искуство стицао је на руководећим позицијама у области финансијског и извршног менаџмента у реномираним домаћим и међународним компанијама (Comtrade, Kabel-X и друге).

Уско је усмерен на међународне финансије и банкарство, финансијску контролу и управљање, финансијско извештавање и ревизију. Објавио је више радова у водећим домаћим и страним научним и стручним часописима из економије и финансија.

Председник је Политичког савета за родну равноправност Владе Републике Србије и национални директор за наоружања.

Стекао је више угледних професионалних сертификата. Добитник је, између осталих, и награде „Михаило Петровић-Алас“ из области математике. Члан је удружења Менса Србија.

Обављао је дужност државног секретара Министарства одбране до марта 2016. године, када је изабран за министра одбране. Ту функцију обављао је до августа 2016. године. На месту министра одбране био је и у мандату од августа 2016. до јуна 2017. године.

Говори енглески и руски језик.

Ожењен је, отац је сина и ћерке.


Рођен је 1982. године у Београду. Завршио је Факултет организационих наука, дипломирани је инжењер организационих наука.

Капитен је ватерполо репрезентације Србије и један од најбољих ватерполиста света, који је за репрезентацију одиграо 284 утакмице и постигао 330 голова.

Са репрезентацијом је постигао следеће успехе: 2002. године бронзана медаља на Светском првенству, 2003. године златна на Европском и бронзана медаља на Светском првенству, 2004. године сребро на Олимпијским играма и сребро у Светској лиги, 2005. године златна медаља на Светском првенству и злато у Светској лиги, 2006. године злато на Европском првенству и злато у Светској лиги.

Такође, 2007. године освојио је злато у Светској лиги, 2008. године злато у Светској лиги, сребрну медаљу на Европском првенству и бронзу на Олимпијским играма, 2009. године бронзу у Светској лиги, злато на Међународним играма и злато на Светском првенству.

Злато у Светској лиги освојио је и 2010. године, као и злато на Светском купу и бронзу на Европском првенству, 2011. године био је освајач злата у Светској лиги и сребра на Светском првенству, 2012. године злата на Европском првенству и бронзе на Олимпијским играма, а 2013. године злата у Светској лиги.

Играо је у клубовима Партизан, Јадран, Посилипо, Про Реко, Младост, Раднички.

Обављао је функцију министра омладине и спорта у Влади Републике Србије од септембра 2013. до априла 2014. године, у мандату од априла 2014. до августа 2016. године, као и од августа 2016. до јуна 2017. године.


Рођен је 1962. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Имао је неколико студијских боравака у Француској и Немачкој. Похађао је постдипломски специјалистички курс на Правном факултету на тему Међународни уговори.

Радио је у спољној трговини, у београдском предузећу “Универзал”. Био је директор и власник предузећа за промет некретнинама и пружање правних услуга.

Од 2002. године је директор и сувласник предузећа за односе с јавношћу ”Logos public Relations”.

Писао је текстове за "Правник", "Књижевну реч" и НИН.

Од 2004. године је члан Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански.

На место секретара за културу Града Београда именован је 2013. године.

Био је министар културе и информисања у периоду од августа 2016. до јуна 2017. године.

Говори енглески и француски језик.


Рођена је 1951. године у Рачи. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске и докторске студије и специјализацију неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду.

Била је посланик у Скупштини Републике Србије у више мандата, а од 2000. до 2006. године посланик у Савезном парламенту СР Југославије и државне заједнице Србија и Црна Гора.

У прелазној Влади Републике Србије била је министар за бригу о породици и члан Интерпарламентарне уније.

Редовни је професор и шеф Катедре за психијатрију, као и продекан за међународну сарадњу Медицинског факултета у Крагујевцу. Обављала је функцију проректора на Универзитету у Крагујевцу и директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године. Била је оснивач дневне Психијатријске болнице и потпредседник Психијатријске секције Србије у два мандата.

Обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године. Била је и вршилац дужност председника Србије од почетка априла до краја маја 2012. године.

Од 2012. до 2014. године била је министар здравља у Влади Републике Србије.

Од 2014. године је директор Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" у Београду.

Од августа 2016. до јуна 2017. године обављала је функцију министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику.

Члан је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године.

Удата, мајка једног сина.


Рођен је 1952. године у Качареву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Радно и стручно искуство стекао је радећи на банкарским и финансијским пословима - од банкарског приправника до директора финансијске организације са потребном сагласношћу Народне банке Србије.

У периоду од 2008. до 2012. године обављао је функцију заменика градоначелника Београда.

У септембру 2012. године именован је на функцију генералног директора ЈП "Поште Србије", коју је обављао до августа 2016. године.

Од тада па до јуна 2017. године био је министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Посебна област његовог интересовања и рада јесте привредна област занатства, малих и средњих предузећа. Учествовао је у осмишљавању, изради и реализацији великог броја пројеката везаних за наведени привредни сегмент.

Иницијатор је и креатор првог целовитог концепта социјалног предузетништва у нашој земљи (укључујући и нацрт закона), којим се поред јавног и реалног сектора привређивања, отвара и трећи сектор - сектор социјалног предузетништва.

Један је од оснивача и председник Партије уједињених пензионера Србије. Био је народни посланик и председник посланичке групе ПУПС у Скупштини Србије.

Ожењен, отац двоје деце.


Рођен је у Тузли 1966. године. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду. Магистрирао и докторирао на Економском факултету у Москви.
Оснивач је и председник Српске народне партије.

Бивши је потпредседник Народне скупштине Републике Србије и председник посланичке групе пријатељства са Руском Федерацијом.

Од 2003. до 2007. године био је предавач на Катедри економије страних земаља и спољноекономских веза на Економском факултету московског државног универзитета „Ломоносов“.

Од 2001. до 2005. године био је професор Катедре за економију и планирање рударске производње Московског државног рударског универзитета.

Објавио је осам књига и више од 50 научних радова у области економије и равномерног развоја.

Власник је међународне групе компаније „ABS Elektro” са седиштем у Русији, коју чини седам компанија и научно-истраживачки институт VNIIR и која запошљава више од три хиљаде људи, претежно младих инжењера.

Ова група компанија бави се производњом електротехничке опреме и развојем напредних инжењерских решења за електроенергетику, бродоградњу, као и за гасну, нафтну, рударску и одбрамбену индустрију. „ABS Elektro“ је лидер на тржишту Русије и ЗНД у развоју иновационих решења у области релејне заштите и аутоматизације.

Председник је Фондације ”Свети Александар Невски” из Београда, која је била носилац пројекта обнове меморијалног комплекса споменика Руски Некропољ на Новом гробљу у Београду.

Члан је Управног одбора међународног Фонда Јединства православних народа, на чијем је челу патријарх Московски и целе Русије.

Оснивач је хуманитарне фондације „АБС Славјански“, која реализује програме за помоћ деци, израђује и спроводи пројекте у домену културе, науке и образовања, спорта и здравља, уз учешће културих радника, народних колектива, бројних уметника, спортиста и новинара.

Носилац је више одликовања, од којих су најзначајнија Орден пријатељства, Медаља за хуманост (Србија и Црна Гора), Орден Светог Саве Другог степена, Орден Светог Данила Московског, Орден преподобног Сергеја Радоњешког и Орден Преподобног Серафима Саровског.