Најважније надлежности Агенције за борбу против корупције су решавање сукоба интереса, вођење регистра функционера и њихове имовине, контрола финансирања политичких странака и међународна сарадња у борби против корупције.

Агенција ће имати директора и одбор са девет чланова које ће бирати Скупштина на предлог овлашћених предлагача.

Утврђено је да су овлашћени предлагачи Административни одбор Скупштине, председник Републике Србије, Влада Србије, Врховни касациони суд, Државна ревизорска институција, Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја, Социјално-економски савет, Адвокатска комора Србије и удружења новинара.

Директор Агенције не може бити члан политичке странке и подлеже истим обавезама и забранама које се, у складу са Законом о Агенцији, односе на функционере, а бираће се на јавном конкурсу који расписује одбор Агенције.

Одредбама закона које се односе на сукоб интереса предвиђено је да функционер не може обављати другу јавну функцију, изузев по одобрењу органа који га је изабрао и Агенције.

За време обављања јавне функције функционер не може оснивати привредна друштва или јавне службе, а дужан је да обавести Агенцију о томе када учествује у приватизацији или јавним набавкама.

Законска обавеза функционера, поред тога, биће да о сваком недозвољеном утицају коме је изложен у обављању јавне функције одмах обавести Агенцију, која ће о томе обавестити надлежни орган ради покретања поступка.

Прописана је забрана за функционера коме је престала јавна функција да у року од две године заснује радни однос или пословну сарадњу са лицем, предузетником или међународном организацијом која обавља делатност повезану са функцијом коју је обављао, осим у случају добијања сагласности Агенције.

Агенција ће објављивати каталог поклона које добијају јавни функционери, а њихова дужност биће да одбију поклон чија је вредност већа од прописане, или да га предају као јавну својину.

Функционери су обавезни на то да у року од 30 дана од дана ступања на функцију поднесу Агенцији извештај о својој имовини и имовини одређених чланова породице, као и ванредне извештаје и извештаје о имовини после престанка обављања функције.

На списку пријављене имовине мораће да се наведу и подаци о праву коришћења стана за службене потребе, сви дугови и потраживања јавних функционера.

Агенција ће водити регистар имовине функционера, а подаци о њиховим платама и другим проходима из буџета, праву на непокретности и превозним стварима, штедним улозима и коришћењу станова за службене потребе, биће јавни.

Функционерима ће се за повреду закона моћи изрицати мере упозорења, јавног објављивања препоруке за разрешење и одлуке о повреди закона.

Законом је прецизирано да је непријављивање имовине или давање лажних података кривично дело за које је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година.

Функционеру за кога се утврди да је починио то кривично дело биће забрањено да се у наредних десет година бави јавном функцијом.

Закон ће ступити на снагу осмог дана од објављивања у “Службеном гласнику”, а његова примена почеће од 1. јануара 2010. године.

Почетком примене престаје да важи Закон о спречавању сукоба интереса, а Агенција ће од Републичког одбора за решавање сукоба интереса преузети запослене и опрему за рад.

Изменама и допунама Закона о финансирању политичких странака утврђује се да Агенција обавља контролу примене прописа о финансирању, чиме ће преузети садашње надлежности Републичке изборне комисије и Одбора за финансије Скупштине Србије.