Фото: Taнјуг

Данашњој расправи у Скупштини присуствују и потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и министар рударства и енергетике Петар Шкундрић.

Ђелић је упутио апел свим странкама у парламенту да гласају за енергетски споразум са Русијом јер је он од националног интереса за Србију.

Прихватањем овог споразума Србија неће смањити ни економске ни еколошке стандарде Европске уније, рекао је Ђелић и додао да споразум не треба идеализовати, али ни умањити његов изузетно велики значај.

Он је изразио уверење да ће, као и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, велика већина посланика подржати и енергетски споразум са Русијом.

Према његовим речима, питање енергетике је данас у центру свих дебата, а кроз аранжман са Русијом наша земља ће постати важан елемент на европској енергетској мапи.

Цена нафте ће у наредном периоду расти, због чега су Србији потребни стратешки партнери који ће имати налазишта и у чијем је интересу да развијају српску нафтну индустрију, објаснио је Ђелић и додао да је компанија "Гаспромњефт" највећа нафтна компанија у свету, којој је у интересу да развија прерађивачке капацитете НИС-а.

Ђелић је подсетио на то да је једна од обавеза Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ либерализација тржишта до 2010. године, због чега се српске рафинерије морају оспособити за тај процес.

Србија ће ратификацијом енергетског споразума са Русијом добити јаког партнера, а споразум ће држави донети инвестиције од пола милијарди евра, указао је он и истакао да наша земља сарадњом са Русијом не одступа од европских стандарда.

Шкундрић је нагласио да енергетски споразум Србије са Русијом представља један од најважнијих стратешких пројеката за нашу земљу у наредних 30 до 50 година.

Истовремено, он је рекао да ће посланици, прихватањем тог споразума, створити услове за развој енергетике у Србији и оценио да ће од тога велику корист имати и грађани и привреда.

Министар је, образлажући основне одредбе овог споразума, указао и на то да су његове значајне предности обезбеђивање сигурности у снабдевању гасом бројних потрошача у Србији, што ће у крајњој линији довести до привлачења већих страних инвестиција и развоја економије земље.

Он је изразио уверење да ће Србија у наредних пет до седам година заузети лидерску позицију у региону, повећати друштвени производ и побољшати услове и квалитет живота грађана.

У Србији тренутно има 170.000 домаћинстава и 1.000 индустријских потрошача, а Стратегијом развоја енергетике Србије до 2015. године предвиђено је да се повећа број гасификованих домаћинстава на 400.000, прецизирао је Шкундрић.

С обзиром на то да у Војводини постоји 80 одсто гасификованих корисника, очекује се да се том проценту приближи и преостали део Србије, истакао је министар и напоменуо да већ изграђени гасовод омогућава прикључење више од 100.000 потрошача.

Према његовим речима, са тим додатним прикључењима потрошња би требало да буде повећана са 2,4 на 3,4 милијарде кубика гаса до 2015. године, при чему у ову потрошњу нису укључене потенцијалне гасне електране, односно потрошња гаса за производњу електричне енергије.

Такође, он је подсетио на то да енергетски споразум са Русијом обухвата изградњу магистралног гасовода, складишта подземног гаса "Банатски двор", модернизацију НИС-а, као и убирање прихода по основу транзита гаса кроз нашу земљу.

Као једна од транзитних земаља Србија ће поправити свој геостратешки, економски и политички положај, оценио је министар и додао да реализацијом овог пројекта наша земља постаје стратешки партнер и Руској Федерацији и Европској унији.

Шкундрић је навео да су изградња магистралног гасовода, подземног гаса "Банатски двор", модернизација НИС-а, остваривање додатних прихода по основу такси од транзита гаса само неки од бенефита овог споразума, уз напомену да се изградња гасовода "Јужни ток" планира за 2013. годину.

Енергетски споразум са Русијом, који је потписан 25. јануара ове године у Москви, предвиђа изградњу магистралног гасовода кроз Србију, подземног складишта гаса у Банатском Двору и модернизацију Нафтне индустрије Србије, за коју је руски "Гаспромњефт" понудио приближно 900 милиона евра – 400 милиона евра за 51 одсто деоница НИС-а, као и додатних 500 милиона евра у инвестицијама до 2012. године.