Марковић је у интервјуу за агенцију Бета истакао да ће Министарство покушати поново да придобије политичке партнере за промену изборног законодавства, тако да грађани именом и презименом знају кога бирају.

Ресорно министарство, како је навео, нема конкретне задатке који се односе на законе неопходне за даље европске интеграције, осим оних који се односе на изборно законодавство, односно на уставну одредбу по којој мандати припадају де факто политичким странкама.

Према његовим речима, то је велики проблем који ће Србија једног дана морати да реши јер не може да постане део Европске уније уколико задржи постојећи систем партократије.

Министар је оценио да је веома важно усвојити нови закон о политичким партијама, који ће бити системски закон којим се регулише постојање, оснивање и престанак рада политичких партија.

Пооштрили смо услове за оснивање и услове за опстанак партија и сврстаћемо се у ред земаља које имају најоштрије услове у Европи, будући да сада имамо најлибералније. Идеја је да се генерално цео систем промени, објаснио је Марковић.

Он је најавио да се припрема и закон о органима за спровођење избора како би се департизовало и створило независно радно тело које ће спроводити изборни процес, и навео да је свестан да ће бити отпора томе јер се смањује утицај странака у изборном процесу.

Према његовим речима, у наредних неколико година треба изменити законе, међу којима и Закон о избору народних посланика, како би се у целини променила садашња слика, а у правцу далеко строжих критеријума и могућности за бављење политиком.

То су закони који ће у знатној мери смањити моћ партија да утичу на дешавања у изборним процесима како би они били потпуно објективни и потпуно независни од воље политичких партија, рекао је Марковић.

Он је оценио да би наредни републички избори могли да буду одржани са јединственим бирачким списком, уз напомену да је закон о томе урађен и да је информатичко и техничко решење примењиво.

Истовремено, министар је изразио наду да ће блокада парламента бити превазиђена и додао да је то место где се рефлектују разна друштвена дешавања и где опозиција указује на ствари са којима се не слаже, а које нису део парламентарног рада.

Парламент треба да доноси законе, нагласио је он и подсетио на то да је у процедури закон о удружењима и да од председника Скупштине Србије зависи када ће се тај документ наћи на дневном реду.

Према његовим речима, закони који се односе на локални самоуправу нису показали мањкавости – власт је формирана у готово свим општинама, односно само четири општине морају поново на изборе.

Формирање власти гарантује стабилност, за разлику од претходних година када је постојао велики број случајева постављања привремених органа управе, навео је Марковић и додао да очекује много квалитетнији систем након мајских избора.

Према његовим речима, најважније је то што нови закони олакшавају процедуре, гарантују права мањина и искључују арбитрарност извршне власти у односу на локалну самоуправу.

Такође, министар је најавио да ће ускоро радити анализу државне управе како би се видело у ком се стању она налази.

Државна управа има озбиљне проблеме, а један од њих јесте да уопште није конкурентна на тржишту рада. Тешко да ће неки појединац одлучити да ради у државној управи у ситуацији када у приватном сектору за исти посао добија два или три пута већу плату, објаснио је он.

Марковић је као позитивна дешавања истакао деполитизацију и професионализацију државне управе, што значи да у министарствима долазе и одлазе министар и његов кабинет, док структура остаје.

Министар је указао на то да је у Министарству за државну управу и локалну самоуправу цела структура од помоћника министра надоле, која је била и пре годину дана и пре четири године иста, што је велики напредак у доживљају саме државне управе.

Када буду одржани нови избори, из ресорног министарства одлази министар и неколико људи из његовог кабинета, али сама структура државне управе остаје. То су људи професионалци који су изабрани на конкурсу и који се не могу променити, рекао је Марковић.