Србија ће чланство у ЕУ затражити у октобру

Београд, 17. јул 2008. године – Потпредседник Владе Републике Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је да ће Србија чланство у Европској унији затражити у октобру ове године.

Фото: blic.co.yu
Ђелић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" рекао да ће Влада Србије на данашњој седници разматрати акциони план усмерен ка Француској, тренутно председавајућој чланици ЕУ.

Према његовим речима, акциони план предвиђа снажан ангажман Србије у лобирању за што скорије чланство у ЕУ, што подразумева активно присуство Србије у земљи која председава.

Треба очекивати познате Французе у Србији, али и српску привреду, науку и културу у Француској. Ипак, за напредак Србије услов је стабилна владајућа коалиција, истакао је потпредседник Владе.

Ово је Влада са највећом вероватноћом да се одржи цео мандат из објективних разлога, а то је наша европска перспектива, при чему је корист која из тога следи значајно реалнија него пре, указао је Ђелић.

Он је навео да би Србија могла да упути захтев за статус кандидата после позитивног извештаја главног хашког тужиоца Сержа Брамерца када би Савет министара ЕУ једногласно одлучио да почиње примена Споразума о стабилизацији и придруживању.

Почетак примене овог споразума очекујем после септембарског састанка Савета министара, а Србија ће упутити захтев за кандидатуру одмах након тога, значи у октобру, додао је Ђелић.

Потпредседник Владе је нагласио да ће Србија урадити све што је у њеној моћи да Брамерца током његове посете Београду 23. јула увери у пуну сарадњу са Хашким трибуналом.

Ова сарадња се не своди само на хапшења, при чему треба поменути хапшење Стојана Жупљанина, већ и на приступе архивама, размене информација и приступе сведоцима. Ове активности ће бити прекасне за Савет министара ЕУ 22. и 23. јула, али надам се да ћемо са довољно аргумената дочекати Савет министара 15. и 16. септембра, додао је Ђелић.

Према његовим речима, најконкретнији подстрек ЕУ овој Влади је добијање статуса кандидата и укидање виза грађанима, што квалитативно мења однос Србије и Европе и стратешки веома јасно јача наше карте у расподели капитала и новој подели рада у 21. веку.

Он је истакао да француско, чешко и шведско председавање ЕУ у наредних 18 месеци значе и председавање земаља које имају интерес када је реч о Србији.

Покушаћемо да мрежу контаката које имају и чланови Владе и наша дипломатија искористимо и ојачамо билатералне контакте са Француском, а да истовремено буде и наш јак савезник током председавања, рекао је потпредседник Владе.

Наша три циља – статус кандидата, укидање виза и квалификација за структурне фондове изузетно су амбициозна. Зарад тога, Влада ће размотрити акциони план усмерен ка Француској током њеног председавања, објаснио је Ђелић и указао на то да су у изради овог плана учествовала сва министарства.

Акциони план подразумева присуство Француске у Србији, али и, што је најважније, наше у Француској, и обухвата активности у оквиру пољопривреде, науке, културе, као и братимљења српских и француских градова.

Један од детаља овог плана је заједнички ангажман са Српском академијом наука (САНУ), при чему ће ове јесени четири француска нобеловца посетити Београд, рекао је Ђелић, уз напомену да ће бити израђени и акциони планови за Чешку и Шведску.

Он је најавио да ће у ресору науке и технолошког развоја у наредном периоду доћи до промена у издвајању средстава – са 0,4 одсто на 1 одсто бруто домаћег производа, и додао да је потребно и да се српска наука много јасније повеже са привредом, али и са међународним изворима капитала и програмима ЕУ.

Ђелић је нагласио да је повратак знања на самом врху наших приоритета и тај циљ ће се манифестовати и кроз изградњу модерног центра за популаризацију науке и технологије.

Дао сам као задатак да се до краја септембра заврши бизнис план српске науке и технологије за период од 2009. до 2012. године, који ће одредити који су приоритети и потребни ресурси – финансијски и људски, истакао је потпредседник Владе.

Истовремено, Ђелић је нагласио да је намера и да се ребалансом буџета издвоје средства за повећање плата стручњацима који раде у институтима, чиме би се исправила неправда јер зарађују и за 50 одсто мање од оних који раде на универзитету.

http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=90969
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs