Вук Јеремић
Фото: Танјуг (архивски снимак)

Јеремић је у интервјуу за агенцију Танјуг, датом уочи седнице СБ УН која ће бити одржана у петак, 20. јуна, рекао да је Србији прихватљив ангажман ЕУ на Косову, али под условом да њеним присуством не буду пређене црвене линије српске државне политике, што значи да то мора бити одобрено у СБ и да њен мандат не подразумева спровођење плана Мартија Ахтисарија.

Ми желимо да на Косову и Метохији имамо међународно цивилно присуство са максималним капацитетом на терену, које треба да обавља свој посао у складу са Резолуцијом 1244, али не видимо никакав правни, нити политички прихватљив начин да дође до реконфигурације тренутне структуре без потврде Савета безбедности, објаснио је министар.

Он је истакао да, с обзиром на то да је стратешки интерес читавог западног Балкана интеграција у ЕУ, верује да би Унија требало да има битну улогу у решавању најважнијих препрека на путу европских интеграција читавог региона.

Према његовим речима, неки од најважнијих, најозбиљнијих проблема су везани управо за Косово и Метохију, па је према томе логично и да ЕУ одигра важну улогу у заједничким напорима да се превазиђу сви ти проблеми.

Постоји само једна инстанца која има мандат да одлучује о међународном цивилном присуству или ангажману било где на свету, укључујући и ангажман ЕУ у јужној српској покрајини, а то је Савет безбедности, подсетио је Јеремић и додао да је то став који ће председник Србије Борис Тадић изнети на предстојећој седници овог тела.

Министар је изразио очекивање да ће резултат дискусије у СБ бити такав да напросто не остане простора за било какав други пут ка реконфигурацији међународног цивилног присуства осим кроз одлуку Савета на некој наредној седници, након што се постигне договор свих заинтересованих страна.

На питање у којој би форми мисија ЕУ на Косову била прихватљива за Србију, он је нагласио да је Србији неприхватљива мисија која би за свој мандат имала спровођење Ахтисаријевог плана, који никада није добио потврду Савета безбедности због противљења Србије и Русије.

То не значи да Србија није спремна да разговара о свему са свим заинтересованим странама у оквиру УН, укључујући и будући састав међународног присуства на Космету које би помогло стабилизацији прилика на терену, а које не би задирало у јасно исцртане црвене линије Србије које ће остати константа државне политике о Косову, указао је Јеремић.

На питање да ли после ступања на снагу косовског устава следи евентуално нови талас признавања независности, министар је рекао да тај притисак расте заједно са степеном нелагодности код оних који подржавају ту независност.

Чињеница је да је једнострано проглашену независност покрајине признао један релативно мали број земаља. Могу да замислим да овај догађај може да се искористи и представи као нешто важно, тако да ће неке земље покушати да то искористе као још један аргумент за признање Косова, оценио је Јеремић.

Према његовим речима, Србија ће наставити да своје дипломатске, политичке и правне ресурсе који се налазе на располагању сувереним државама користи како би тај број земаља био што мањи.

Такође, он је нагласио да наша земља намерава да својом дипломатском активношћу спречи улазак Косова и Метохије у међународне институције, односно организације у којима је чланство резервисано за суверене државе.

Министар је подсетио на то да је Косово до сада већ покушало да приступи десетинама организација, како регионалних, тако и међународних, али да је Србија то спречавала средствима која су у складу са статутима тих организација.

Косово до сада није ушло ни у једну међународну организацију. Највећи успех за Приштину, наравно, представљало би чланство у Уједињеним нацијама или ОЕБС-у, али они то нису ни покушали јер статут тих организација то јасно онемогућава, додао је Јеремић.

Говорећи о очекивању Србије да се покрену нови преговори о статусу Косова, он је поновио да нема алтернативе борби дипломатским, правним и политичким средствима како би се вратили процесу који би водио до компромисног решења.

Србија, како је нагласио, неће одустати и неће штедети енергију и ресурсе да настави да се бори за нешто што сматра основним правом сваке међународно признате државе, за нешто што је гарантовано Повељом УН и Резолуцијом 1244.

Када је реч о евентуалној могућности да се Србији чланство у ЕУ услови признавањем независности Косова, Јеремић је поновио да наша земља неће пристати на било какво условљавање у вези са својом јужном покрајином.

Одлучност у борби против независности Косова не спречава нас да наставимо пут ка ЕУ јер многе чланице Уније то нису учиниле. Када Србија уђе у ЕУ, биће то још једна земља чланица која није признала независност Космета, указао је министар.

Он је скренуо пажњу на чињеницу да је Србија својом принципијeлном борбом за очување територијалног интегритета и суверенитета, поред успеха у одбрани Косова, остварила корист у неким другим доменима и тако се нашла у жижи светског интересовања.

Према његовим речима, након агилног наступа Србије на свих пет континената, већина земаља зна где је наша земља, знају за тему Косова и то отвара одређене могућности које могу бити искоришћене на разне начине.

Србија је у последњих годину дана стекла један степен препознатљивости који је другачији и сматрам да то сада може да се искористи и на један други начин – за привлачење инвестиција и отварање нових коридора за културну и сваку другу врсту сарадње, рекао је Јеремић.

Министар спољних послова је такође указао на то да је током овог интерконтиненталног лобирања на тему Косова Србија обновила и нека стара пријатељства са земљама са којима је некада имала јако добре односе.