Београд, 13. јун 2008. године – Министарство за Косово и Метохију Владе Републике Србије саопштило је данас да формално доношење решења Косовске имовинске агенције о праву на непокретну имовину на Космету не значи да је подносиоцима захтева, у 97 одсто случајева Србима и другим неалбанцима, имовина и фактички враћена у посед.
У саопштењу се наводи да се то односи на куће, станове, пословни простор, пољопривредно и грађевинско земљиште.
Министарство саопштава да је шеф Канцеларије Косовске агенције за имовину (КАИ) Данијела Цемовић изнела у српским медијима податак да је та агенција донела 8.329 решења по захтевима за повратак власничких права или права управљања над непокретном имовином у покрајини.
Цемовић је такође навела да је 39.589 захтева за повратак имовине предато КАИ до 3. децембра 2007. године, када је завршено пријављивање, и најавила да би КАИ до краја 2010. године требало да реши све преостале захтеве и спроведе одлуке.
Министарство оцењује да изношење ових података има за циљ да покаже како се на подручју Космета успешно спроводе сви стандарди у погледу људских права, па и права на имовину као једном од основних права.
Највећи број поднетих захтева, приближно 90 одсто, односи се на пољопривредно земљиште, а оно је предмет узурпације лица албанске националности која га обрађују или на њему подижу објекте комерцијалне делатности (пумпе, стоваришта, мотеле, производне хале и друго).
Власници имовине онемогућени су да користе ово земљиште због недостатка личне безбедности, при чему су они и раније поседовали доказе о власништву над земљиштем (катастарске изводе и тапије), али су онемогућени да физички уђу у посед своје имовине коју су у највећем броју случајева запоселе њихове комшије албанске националности.
Они су се обраћали КАИ као организацији која је Уредбама УНМИК-а 2006/10 и 2006/50 добила искључиву надлежност за решавање спорова око узурпираног земљишта са циљем да се узурпатори иселе са њихове имовине, односно да им се омогући поновни приступ сопственој имовини.
Решење које доноси КАИ само је формална потврда њиховог власништва, за шта су власници и раније имали потребну документацију. Дакле, ово уопште не значи да је тим лицима стварно враћена имовина, односно да су се вратили на подручја са којих су протерани.
Према подацима КАИ, приближно 50 одсто свих захтева односи се на метохијске општине Исток, Клина, Призрен, Пећ и Урошевац, одакле је након јуна 1999. године масовно протерано српско становништво, а осам година након протеривања неалбанског становништва у овим општинама није дошло ни до каквог помака у погледу повратка расељених.
КАИ је правни следбеник Дирекције за стамбено имовинске послове (ДСИ), коју је УНМИК основао Уредбом 1999/23, при чему је ова дирекција имала мандат да решава захтеве о повраћају узурпиране стамбене имовине (куће и станови).
Директор ДСИ Кнут Розендхауг, који је данас директор КАИ, изнео је 2007. године податак да је успешно решено 29.155 захтева за повраћај имовине, а по логици ствари, требало би да успешно решен захтев значи да је правом власнику физички враћена његова непокретна имовина.
У извештају Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији од јуна 2007. године – 8 година касније, описано је шта ДСИ сматра под „спровођењем Одлуке“, наводи се у саопштењу Министарства и напомиње да то не значи да су подносиоци захтева у овим случајевима поново дошли у посед своје стамбене имовине (или се вратили да живе у њој).
То значи да је у 23 одсто „решених“ захтева власник продајом сам успео да реши свој проблем и да му више нису потребне услуге ДСИ, да је у 36 одсто случајева стамбена имовина уништена, тако да решење ДСИ за повратак имовине није могуће спровести, да у 12 одсто имовином управља ДСИ, као и да је захтев одбачен у 10 случајева.
Највећи број захтева упућен ДСИ односио се на станове који су Србима узурпирани у градовима Приштина, Пећ, Призрен, Гњилане и Урошевац, а евидентна је чињеница да уопште није дошло до повратка Срба у урбане средине.
У највећем броју случајева, након што је ДСИ једном иселио узурпаторе албанске националности, они су се поново уселили у исте станове јер Срби због угрожености нису могли да их чувају.
Припадници КПС полиције одбијали су да интервенишу ако би се власник обратио са захтевом за помоћ полиције, а у 36 одсто случајева куће и станове су уништавали узурпатори који су били приморани да их напусте, при чему су паљени чак и станови у стамбеним зградама.
Закључак је да, имајући у виду начин на који је ДСИ „успешно“ решавао захтеве за повратак узурпиране имовине неалбанаца, исту праксу, нажалост, можемо очекивати и са решењима Косовске агенције за имовину, наводи се у саопштењу Министарства за Косово и Метохију.
Министарство саопштава да је шеф Канцеларије Косовске агенције за имовину (КАИ) Данијела Цемовић изнела у српским медијима податак да је та агенција донела 8.329 решења по захтевима за повратак власничких права или права управљања над непокретном имовином у покрајини.
Цемовић је такође навела да је 39.589 захтева за повратак имовине предато КАИ до 3. децембра 2007. године, када је завршено пријављивање, и најавила да би КАИ до краја 2010. године требало да реши све преостале захтеве и спроведе одлуке.
Министарство оцењује да изношење ових података има за циљ да покаже како се на подручју Космета успешно спроводе сви стандарди у погледу људских права, па и права на имовину као једном од основних права.
Највећи број поднетих захтева, приближно 90 одсто, односи се на пољопривредно земљиште, а оно је предмет узурпације лица албанске националности која га обрађују или на њему подижу објекте комерцијалне делатности (пумпе, стоваришта, мотеле, производне хале и друго).
Власници имовине онемогућени су да користе ово земљиште због недостатка личне безбедности, при чему су они и раније поседовали доказе о власништву над земљиштем (катастарске изводе и тапије), али су онемогућени да физички уђу у посед своје имовине коју су у највећем броју случајева запоселе њихове комшије албанске националности.
Они су се обраћали КАИ као организацији која је Уредбама УНМИК-а 2006/10 и 2006/50 добила искључиву надлежност за решавање спорова око узурпираног земљишта са циљем да се узурпатори иселе са њихове имовине, односно да им се омогући поновни приступ сопственој имовини.
Решење које доноси КАИ само је формална потврда њиховог власништва, за шта су власници и раније имали потребну документацију. Дакле, ово уопште не значи да је тим лицима стварно враћена имовина, односно да су се вратили на подручја са којих су протерани.
Према подацима КАИ, приближно 50 одсто свих захтева односи се на метохијске општине Исток, Клина, Призрен, Пећ и Урошевац, одакле је након јуна 1999. године масовно протерано српско становништво, а осам година након протеривања неалбанског становништва у овим општинама није дошло ни до каквог помака у погледу повратка расељених.
КАИ је правни следбеник Дирекције за стамбено имовинске послове (ДСИ), коју је УНМИК основао Уредбом 1999/23, при чему је ова дирекција имала мандат да решава захтеве о повраћају узурпиране стамбене имовине (куће и станови).
Директор ДСИ Кнут Розендхауг, који је данас директор КАИ, изнео је 2007. године податак да је успешно решено 29.155 захтева за повраћај имовине, а по логици ствари, требало би да успешно решен захтев значи да је правом власнику физички враћена његова непокретна имовина.
У извештају Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији од јуна 2007. године – 8 година касније, описано је шта ДСИ сматра под „спровођењем Одлуке“, наводи се у саопштењу Министарства и напомиње да то не значи да су подносиоци захтева у овим случајевима поново дошли у посед своје стамбене имовине (или се вратили да живе у њој).
То значи да је у 23 одсто „решених“ захтева власник продајом сам успео да реши свој проблем и да му више нису потребне услуге ДСИ, да је у 36 одсто случајева стамбена имовина уништена, тако да решење ДСИ за повратак имовине није могуће спровести, да у 12 одсто имовином управља ДСИ, као и да је захтев одбачен у 10 случајева.
Највећи број захтева упућен ДСИ односио се на станове који су Србима узурпирани у градовима Приштина, Пећ, Призрен, Гњилане и Урошевац, а евидентна је чињеница да уопште није дошло до повратка Срба у урбане средине.
У највећем броју случајева, након што је ДСИ једном иселио узурпаторе албанске националности, они су се поново уселили у исте станове јер Срби због угрожености нису могли да их чувају.
Припадници КПС полиције одбијали су да интервенишу ако би се власник обратио са захтевом за помоћ полиције, а у 36 одсто случајева куће и станове су уништавали узурпатори који су били приморани да их напусте, при чему су паљени чак и станови у стамбеним зградама.
Закључак је да, имајући у виду начин на који је ДСИ „успешно“ решавао захтеве за повратак узурпиране имовине неалбанаца, исту праксу, нажалост, можемо очекивати и са решењима Косовске агенције за имовину, наводи се у саопштењу Министарства за Косово и Метохију.