Фото: Ројтерс

Самарџић је, говорећи о ступању на снагу такозваног устава Косова, изјавио да проглашење косовског устава не значи ништа за Србију јер она то сматра незаконитим у истој мери као и први покушај косовских Албанаца да прогласе устав у септембру 1990. године и једнострану независност у фебруару ове године.

Овај датум је у складу са 120 дана прелазног периода које предвиђа Ахтисаријев план, који никада није прошао СБ УН и који стога није обавезујући за нас. Не кажем да нам и ово неће бити наметнуто као што је било наметнуто једнострано проглашавање независности. Али после недеље долази понедељак и Срби ће наставити да живе својим животом на Косову и Србија ће наставити да води своју политику у својој јужној покрајини тамо где је то могуће, рекао је министар за Косово и Метохију.

На питање о формирању локалних власти у српским срединама на Космету после одржаних локалних избора, он је рекао да ће Београд спроводити своју политику у областима где живе Срби и остало неалбанско становништво које је лојално Београду.

Баш као што је УНМИК постепено пребацивао надлежности на привремене институције локалне самоуправе, тако је и Београд постепено преузимао надлежности у неким областима. Тај паралелизам наставиће да постоји. Те паралелне институције, та функционална подела, само представљају чињенично стање, будући да косовски Срби веома јасно одбијају да живе под албанском влашћу, истакао је Самарџић.

Према његовим речима, локалне власти које су косовски Срби изабрали су легитимне и одане Србији, и Београд ће их финансирати до даљег, као што је то радио од јуна 1999. године са образовним, здравственим и системом социјалне заштите.

Ова влада такође је уложила значајна средства у економски развој општина са српском већином, у привреду и инфраструктуру, подсетио је Самарџић.

Он је додао да ће током следећих недеља Срби на Косову са својим изабраним представницима формирати своје локалне институције, и указао на то да је њихово формирање већ у току, а да ће те институције спроводити политику Београда.

Самарџић је рекао да се Србија категорички противи имплементацији Мисије Европске уније (Еулекс) пошто је циљ те мисије да учврсти независност Косова.

Он је истакао да Београд, уместо тога, предлаже партнерски споразум са мисијом Уједињених нација на Косову (УНМИК), који би му заправо дао право да управља у српским областима.

Ова територија је привремено под мандатом УН и као штићеник УН, и да би се ишта ту променило, Србија мора да се пита. А политика неких западних земаља је управо супротна, да се Србија много не пита. У том погледу, Русија је доследан савезник, исто као и Кина, која је мање гласна, али подједнако упорна, рекао је Самарџић.

Министар за Косово и Метохију је истакао да је Србија са УНМИК-ом утврдила шест кључних области за живот Срба и њихов опстанак у покрајини, и прецизирао да су то полиција, царина, правосуђе, контрола административне линије, превоз и телекомуникације, као и заштита српског културног и духовног наслеђа.

Тај наш предлог је прихваћен, али је измењен и сада је постао део плана генералног секретара УН за реконфигурацију УНМИК-а, навео је министар.

Он је рекао да се, на основу добијених информација, Србија противи било каквој реконфигурацији УНМИК-а, која не би била сачињена од стране Савета безбедности УН, и за тако нешто мора бити донета посебна одлука, односно нова резолуција или анекс постојеће Резолуције 1244 СБ УН.

Генерални секретар не сме да подлегне притиску и да сам изврши тако озбиљне промене мисије на терену. Ово може само Савет безбедности УН и то стоји и у члану 5 важеће Резолуције 1244. Србија не би прихватила било које промене у мандату УНМИК-а које би у суштини легализовале мисију ЕУ (Еулекс), поновио је Самарџић.

Према његовим речима, када би ЕУ формирала нову мисију која би представљала стуб УНМИК-а на Косову, као што је то до сада било у области економског развоја, Србија не би имала ништа против тога.

Али Еулекс заправо има само један мандат – да спроведе Ахтисаријев план у дело, а то је независност Косова. Не можемо прихватити такву мисију чак ни под окриљем УН. Нисмо спремни да дискутујемо о било каквој реконфигурацији УНМИК-а, а мало је времена за дискусију о наших шест тачака, ако је рок 15. јун, истакао је министар и подсетио на то да је политика Србије била да се до решења дође преговорима, али не под притиском.

Он је навео да је генерални секретар УН Бан Кимун под притиском квинте, која му намеће тај датум, 15. јун, а Кимун не би смео да око тога попусти.

Политика УН око тако важних ствари формулише се у СБ УН, у коме долази до баланса односа између великих сила, и Бан Кимун не би смео да га заобиђе, нити да подлеже оваквим притисцима, додао је Самарџић.

Он је нагласио да је Русија засада била доследан и принципијелан савезник, и да би подржала свако решење које би подржао Београд, а Србија такође рачуна на приближно 150 држава које нису признале Косово.

Неке земље рачунале су на то да Србија попусти у свом принципијелном ставу, а када се то није десило, ми сада имамо мање-више замрзнути конфликт који ће дуго трајати и може бити решен само преговорима, објаснио је Самарџић.

На питање о будућим преговорима, министар је рекао да "не можемо преко ноћи променити Албанце, нити то желимо".

Они мисле да треба да имају независну државу Косово, али ми имамо наше законе, као и међународно и домаће право на Косову и Метохији, указао је он.

Самарџић је рекао да су током првобитних преговора о будућности Косова Албанци били толико усредсређени на независност да су одбили било шта мање од тога, као и српски предлог проширене аутономије.

Министар за Косово и Метохију навео је да је Србија тражила средње решење које би обезбедило мир и стабилност, а сада рачуна на то да ће се у једном тренутку Албанцима распршити илузије и да ће схватити да су мало постигли, при чему је наша земља очекивала да ће две стране сести и преговарати о трајном решењу.

Међународне финансијске институције не дозвољавају Косову да постане њихов члан, рекао је Самарџић и истакао да би решење које је српска страна понудила гарантовало и мир и аутономију, што би било боље од квазинезависности коју сада имају косовски Албанци.

Он је одбио да спекулише о томе да ли ће политика Србије према Косову остати непромењена под чврстом проевропском владом, али је рекао да иако је "ЕУ веома важна, као и интеграција Србије у ЕУ, Србија не може зарад чланства у ЕУ жртвовати Косово".

Морамо имати поверење у партнера. Ако се Србији одузима Косово, онда не крши Србија договор него ЕУ крши договор и своја правила и европске принципе. Улазак у близак однос са ЕУ у ситуацији када је 20 чланица ЕУ признало Косово тумачим као индиректно признавање Косова, закључио је министар за Косово и Метохију.