Детаљ са првог Београдског фестивала бродова
	Фото: Фонет

Блокаде путева:

- Разумем незадовољство рудара Бора и Мајданпека, као и произвођаче малина са чијим представницима сам преговарао. Најлакше је блокирати пут, али то не води ка решењу. Ова Влада учинила је много протеклих месеци, међутим, блокирањем пута не стиже се до циља, а цех плаћају људи који нису ни криви ни дужни. Упркос бројним проблемима у Бору, сматрам да блокада путева не води ка решењу, већ њему воде једино директни разговори у Влади. Ако се овако настави сви ћемо бити на губитку, а до решења се неће стићи.

Очекивани приход од туризма:

- Само на прелазу Батровци забележи се милион улазака годишње, од чега 70 одсто чине Турци, Грци, Бугари и Македонци. Прошле године од туризма смо остварили 180 милиона долара, а ове године очекује се око 250 милиона. Ових дана је, посебно на Коридору 10, изузетно активна туристичка инспекција која обилази и контролише све објекте који пружају услуге туристима. Припремили смо и разне туристичке водиче, на више језика, како би странци знали шта их и где очекује, посебно уочи Олимпијаде у Грчкој.

Оживљавање пловидбе Дунавом:

- Најављено је упловљавање више од 400 бродова са туристима. Наш је стари проблем недостатак новца како би се уредила пристаништа у Новом Саду, Београду и Кладову. Истовремено, требало би поједноставити и царинску контролу како би се олакшало кретање и задржавање туриста. Постоје бројне, добре идеје и из иностранства. Побољшање у овој области, међутим, очекујем тек следеће године када би у буџету Министарства требало да се нађе седам до осам милиона евра.

Застој у приватизацији:

- До застоја у приватизацији дошло је и у другим областима због чега је Влада била принуђена да изврши кадровске промене у Агенцији за приватизацију. То је приоритет Владе у наредном периоду. Очекивали смо приход од приватизације од око 500 милиона долара, а нисмо добили ништа. Посебан проблем представља приватизација хотела и ово министарство активно ће се укључити у тај процес.

Закон о туризму:

- Закон о туризму је у завршној процедури и у септембру би требало да се нађе пред парламентом. Биће то модеран закон усклађен са европским стандардима. Планирано је и увођење посебног фонда за развој туризма, начин регистровања туристичких фирми, овлашћења туристичких инспектора и слично.

Акција "Купујмо домаће, обновимо Србију":

- Циљ ове кампање је да се утиче на промену свести потрошача, али и произвођача. Није довољно само имати добар производ, треба знати и како га продати. А то, умногоме, поред квалитета, зависи и од дизајна, маркетинга, и наравно ниже цене. Уколико успемо да подстакнемо тражњу домаћих производа, тиме утичемо и на већу производњу и отварање нових радних места. Почетним резултатима смо изузетно задовољни.

Начини стварања домаће, препознатљиве робне марке:

- Отварањем тржишта и применом европских стандарда који доносе и ниже царине за увозну робу, посебно из суседних земаља, наши произвођачи морали би да се удружују, да заједнички наступају на иностраним тржиштима, што подразумева и јасне стандарде квалитета и другачији приступ маркетингу. Србија, протеклих година, није практично ништа урадила на стварању сопствених, препознатљивих робних марки, нити је та област била институционално решена. Због тога планирамо формирање независне агенције која би требало да створи услове за нашу робну марку. Марка робног квалитета биће ауторски заштићена и њу ће моћи да добију само производи који задовољавају високе стандарде Европске уније. Уз то, наравно, морамо донети и закон о трговини на чијој припреми се увелико ради.

Могућност прераде малине, вишње и јагоде код нас:

- Данас плаћамо цех вишегодишњем технолошком заостајању и није лако упуштати се у утакмицу на тржишту развијених земаља. Потребна су знатна средства за улагање у прерађивачке капацитете, а до њих се може доћи само кроз стране инвестиције или приватизацију. Конкуренција је изузетна и зато толико инсистирамо на дизајну производа, на начину паковања и на маркетингу. Добар производ, уз све ово, наилази на купца у свим земљама, што показује и пример суботичког "Некста". Тржиште је једини регулатор и на њему се морају наћи решења, а не у Влади Србије која својим мерама може и мора да помогне произвођачима, али не и да их заштити од конкуренције.