Београд, 11. јануар 2008. године – Државни секретар Министарства за дијаспору Владе Републике Србије Неда Малетић изјавила је данас да је за гласање у иностранству на председничким изборима заказаним за 20. јануар регистровано приближно 6.000 држављана Србије више него за парламентарне изборе одржане пре годину дана.
Малетић је у изјави за агенцију Танјуг објаснила да ће овог пута изборно право моћи да остварe 37.172 бирача на 65 бирачких места у 36 земаља широм света, при чему је реч о пунолетним и радно способним држављанима Србије уписаним у бирачки списак, с пребивалиштем у Србији.
Она је подсетила на то да је 2004. године за председничке изборе било регистровано 10.000 држављана Србије, на референдуму за потврђивање Устава Србије 18.000, а за изборе за Скупштину Србије 21. јануара 2007. године 31.370 грађана.
Према Изборном закону који прописује критеријуме за остваривање бирачког права, процењује се да Србија има приближно 400.000 потенцијалних бирача у иностранству, а да српско порекло има око три милиона становника планете који живе ван матице – без држављанства, малолетних и који немају пребивалиште.
Она је указала на то да ни на овим, председничким изборима, неће бити могуће гласање поштом или путем интернета, иако је и за претходне, парламентарне изборе било таквих најава.
Малетић је истакла да је Министарство за дијаспору у новембру прошле године покренуло студију чији је циљ да размотри моделе гласања, као и утврђивање информатичких капацитета земље за остваривање гласања путем интернета.
Према њеним речима, да би се омогућило гласање поштом или путем интернета, неопходан је консензус многих институција, а на првом месту промена Изборног закона, уз сагласност Министарства за државну управу и локалну самоуправу, време и, наравно, новац.
Она је као један од главних проблема за такав начин гласања навела и то што Србија нема централизован бирачки списак, уз напомену да се у неким општинама бирачки спискови воде чак и ручно.
Она је подсетила на то да је 2004. године за председничке изборе било регистровано 10.000 држављана Србије, на референдуму за потврђивање Устава Србије 18.000, а за изборе за Скупштину Србије 21. јануара 2007. године 31.370 грађана.
Према Изборном закону који прописује критеријуме за остваривање бирачког права, процењује се да Србија има приближно 400.000 потенцијалних бирача у иностранству, а да српско порекло има око три милиона становника планете који живе ван матице – без држављанства, малолетних и који немају пребивалиште.
Она је указала на то да ни на овим, председничким изборима, неће бити могуће гласање поштом или путем интернета, иако је и за претходне, парламентарне изборе било таквих најава.
Малетић је истакла да је Министарство за дијаспору у новембру прошле године покренуло студију чији је циљ да размотри моделе гласања, као и утврђивање информатичких капацитета земље за остваривање гласања путем интернета.
Према њеним речима, да би се омогућило гласање поштом или путем интернета, неопходан је консензус многих институција, а на првом месту промена Изборног закона, уз сагласност Министарства за државну управу и локалну самоуправу, време и, наравно, новац.
Она је као један од главних проблема за такав начин гласања навела и то што Србија нема централизован бирачки списак, уз напомену да се у неким општинама бирачки спискови воде чак и ручно.