Резолуција 1244 СБ једини документ који се може директно применити на Космет

Београд, 8. новембар 2007. године – Правни саветник државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије и директор швајцарског Института за федерализам Томас Флајнер изјавио је данас да је идеја делегације Београда на последњим разговорима у Бечу била да, кроз паралелу са статусом Хонгконга, пружи пример једне веома јаке аутономије која је настала недавно и која веома добро функционише.

Томас Флајнер
Фото: Фонет
(архивски снимак)
Флајнер је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да је важан дух тог модела, а не толико сви његови детаљи, и додао да би се управо о тим детаљима, односно о надлежностима које би припале аутономној регији Космет и компетенцијама Београда, морало преговарати.

Он је указао на то да се на састанцима двеју делегација не може дискутовати о било каквим детаљима, јер све што српска страна предложи, друга страна одмах одбије аргументом да то није пуна сувереност и да они то не могу да прихвате.

Образлажући то што је албанска страна оценила да пример Хонгконга није "европски" већ "азијски" модел, Флајнер је рекао да сматра да не постоји "азијски" или "европски" модел, као и да је Хонгконг апсолутно просперитетна регија иако има потпуно различит економски систем од Кине.

Између Космета и остатка Србије нема тако великих разлика везаних за економски поредак као у примеру Хонгконга, истакао је он и навео да у Европи постоји више примера аутономије о којима може да се разговара, као што је пример Гренланда, Оландских и Фарских острва и Јужног Тирола.

Према његовим речима, ови примери могли би да се искористе у преговорима као полазна основа, док би се затим разговарало о детаљима.

Србија косметским Албанцима нуди чак и више него што је добио Хонгконг, али о томе се не може говорити све док представници Косова и Метохије у основи одбијају сваки предлог, указао је Флајнер.

Истовремено, веома је важно то што је Резолуција 1244 поменута у саопштењу тројке Контакт групе после састанка у Бечу јер је овај документ једини који се може директно применити на Космет, нагласио је он и додао да Резолуцију посматра као основни уставни документ.

Говорећи о томе у којој мери је то сада и став тројке и Контакт групе, Флајнер је објаснио да је проблем у томе што се сада многи труде да различито интерпретирају Резолуцију 1244, уз напомену да ако СБ има проблем са тумачењем ове резолуције или ако унутар њега постоје разлике, увек постоји могућност да се обрати Међународном суду правде и пита за савет.

Он је оценио да је садашњи дијалог двеју страна много бољи него у време Ахтисарија и упозорио на то да је проблем у томе што српска страна даје предлоге за будући статус, а косметска делегација жели да се разговара о пријатељским односима две независне државе.

Када је реч о томе да ли је неко делегацији Приштине скренуо пажњу на то да однос две независне државе није тема преговора, Флајнер је рекао да је постојала идеја представника ЕУ у тројци Контакт групе Волфганга Ишингера да се направи отклон од расправе о статусу како би се разговарало о некој врсти међусобне сарадње, а потом да се разговара о статусу.

Према његовим речима, то је могуће само ако сви прихвате да је оквир за те односе Резолуција 1244 СБ и ако постоји заједнички пристанак на одрицање од једностраних потеза.

http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=77638
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs