Саша Драгин током свог говора на Шестој министарској конференцији "Животна средина за Европу"

Драгин, који је председавајући конференцији, навео је у свом говору да ће то резултирати достизањем циљева одрживог развоја и изразио задовољство тиме што је Београду поверена организација овог важног скупа.

Он је објаснио да мониторинг животне средине представља најјаче оруђе за процену услова и кретања у животној средини, па је, сходно томе, у изради националних политика заштите животне средине потребно повећати утицај података добијених тим путем.

Министар је оценио да се успостављањем система информисања и прикупљања података доприноси знатном повећању ефикасности и ефективности у примени националне политике заштите животне средине.

Према његовим речима, све земље требало би да се придржавају правила и препорука за успостављање сопствених система мониторинга ради повећања нивоа међународне упоредивости информација, чиме се помаже прецизнијем увиду у генерално стање животне средине.

Такође, потребан је и наставак напора у имплементацији постојећих споразума у области заштите животне средине и успостављању нових билатералних и мултилатералних споразума који су усмерени на побољшање стања животне средине у Европи.

Шесту министарску конференцију "Животна средина за Европу", која је у Београду окупила представнике 56 земаља и више међународних асоцијација, отворио је председник Републике Србије Борис Тадић.

Борис Тадић

Тадић је на свечаном отварању у Центру "Сава" истакао да би питање заштите животне средине требало третирати као питање од високе политичке важности за развој демократије и заштите људских права које директно утиче на стабилност у свакој земљи.

Он је указао на то да је ова конференција један од најважнијих догађаја у Србији после демократских промена 2000. године и изразио задовољство што је после две године рада завршен нацрт текста Стратегије одрживог развоја Републике Србије.

Извршни директор Европске агенције за заштиту животне средине (ЕЕА) Жаклин Мекглејд представила је извештај "Заштита животне средине у Европи – четврти увид", и додала да је у региону који је обухваћен извештајем учињен напредак у заштити животне средине.

Мекглејд је објаснила да је циљ овог извештаја ЕЕА да пружи најновије информације о међусобном утицају животне средине и друштва, као и да укаже на досадашњи напредак у остваривању еколошких циљева на паневропском нивоу.

У том региону, који обухвата источну, југоисточну, западну и централну Европу, Кавказ и централну Азију, смањено је загађење ваздуха и побољшан третман отпадних вода, али и даље постоје проблеми у вези са климом, биодиверзитетом и опасностима по здравље изазваним штетним утицајима околине, упозорила је Мекглејд.

Према њеним речима, највећи проблеми проузроковани су привредним активностима, као што су пољопривреда, туризам, саобраћај и енергетика, а квалитет воде, ваздуха и тла разликују се од једног до другог дела региона.

Она је напоменула да више од 100 милиона људи у региону нема приступ безбедној пијаћој води, а процењује се да постојећи ниво оксида азота, финих честица и озона у доњим слојевима атмосфере скраћује просечан животни век у западној и централној Европи за скоро годину дана.

Извршни директор ЕЕА је нагласила да је више од 700 европских живих врста у опасности од изумирања, као и да су утицаји климатских промена на друштво и природне ресурсе видљиви широм света.

Заједно са представницима осталих земаља учесница Драгин, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и министар пољопривреде, шумрства и водопривреде Слободан Милосављевић учествовали су у промотивној вожњи бициклима испред Центра "Сава", која је претходила свечаном отварању конференције.

У раду тродневног скупа, поред министара и представника министарстава надлежних за заштиту животне средине из 56 земаља чланица Економске комисије УН за Европу (УНЕЦЕ), Канаде и САД, учествују и представници других земаља чланица УН, међународних организација, невладиних организација и медија.

Поједине државне делегације предводе министри заштите животне средине, а први пут у историји процеса учествују и министри просвете земаља чланица Економске комисије УН за Европу.

Очекује се да ће на скупу Београд и Србија бити проглашени за седиште регионалног центра за праћење климатских промена, чиме ће наша земља добити лидерску позицију у региону југоисточне Европе у тој области.

На конференцији ће бити разматране три категорије докумената, од којих су од посебног значаја две министарске изјаве – о образовању за одрживи развој и београдска изјава о биодиверзитету, док крајњи циљ конференције представља усвајање министарске декларације.

Прва министарска конференција у оквиру процеса "Животна средина за Европу" одржана је 1991. године у Чехословачкој.