Београд, 1. септембар 2007. године – Министар за телекомуникације и информатичко друштво у Влади Републике Србије Александра Смиљанић изјавила је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Вечерње новости” да се цене импулса у фиксној телефонији и поштанских услуга неће повећавати до краја године.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Цене у мобилној телефонији у Србији:
- Цене услуга нису драстично различите од цена у окружењу. Сведоци смо да влада права тржишна утакмица, која је подстакнута увођењем трећег оператера. Број корисника показује прихватљивост цена.
О могућности увођења још једног оператера у мобилној телефонији:
- Три оператера су довољна да се покрије наше тржиште. Питање је да ли би се четвртом оператеру исплатило да долази у Србију јер је остао мали проценат "непокривених" корисника.
О ширењу “Телекома” на тржиште Републике Српске и евентуалним новим инвестицијама у иностранству:
- Такве инвестиције заслужују пажљиву анализу јер носе велики ниво ризика. Тренутно не размишљамо о новим инвестицијама ван Србије.
Планови на пољу развоја информатике:
- Морамо прво имплементирати Закон о дигиталном потпису, који је предуслов за развој е-управе и е-пословања. На захтев Европске уније, до краја године ћемо предложити и закон о е-трговини. Специфираћемо задатке за пројекте НИП-а у области е-управе који треба да компјутеризују државну управу. То ће смањити њене трошкове и повећати ефикасност.
Шта то доноси грађанима?
- Државни органи ће комуницирати путем рачунарске мреже, а не преко регуларне поште. Желимо да грађанима омогућимо да разне административне послове обављају преко интернета, а не да буду поштари између две државне институције и да губе време испред шалтера.
Колико људи у Србији користи рачунар?
- Немамо званичне податке, али подаци које смо виђали у релевантним публикацијама кажу да приближно 10 до 13 одсто популације у Србији користи интернет, а да тек око 20 одсто грађана има рачунаре. То сигурно нису охрабрујући подаци.
Како "компјутеризовати" нацију?
- Приоритет је да сваки грађанин има телефонску услугу, да елиминишемо двојнике, а следећа степеница јесте да интернет доведемо у све институције система.
Планирате ли развој широкопојасног приступа интернету?
- Наравно. Проблем је што у Србији само један одсто становника има тај широкопојасни приступ и што смо на том пољу на трећем месту од позади у Европи. Иза нас су само Украјина и Албанија.
Да ли ће Србија добити још једног оператера у фиксној телефонији?
- Интензивно анализирамо ту могућност.
Када то може да се очекује?
- Увођење бежичног приступа путем Вајмакса, који планирамо до краја године, један је од првих корака те либерализације.
Цене у мобилној телефонији у Србији:
- Цене услуга нису драстично различите од цена у окружењу. Сведоци смо да влада права тржишна утакмица, која је подстакнута увођењем трећег оператера. Број корисника показује прихватљивост цена.
О могућности увођења још једног оператера у мобилној телефонији:
- Три оператера су довољна да се покрије наше тржиште. Питање је да ли би се четвртом оператеру исплатило да долази у Србију јер је остао мали проценат "непокривених" корисника.
О ширењу “Телекома” на тржиште Републике Српске и евентуалним новим инвестицијама у иностранству:
- Такве инвестиције заслужују пажљиву анализу јер носе велики ниво ризика. Тренутно не размишљамо о новим инвестицијама ван Србије.
Планови на пољу развоја информатике:
- Морамо прво имплементирати Закон о дигиталном потпису, који је предуслов за развој е-управе и е-пословања. На захтев Европске уније, до краја године ћемо предложити и закон о е-трговини. Специфираћемо задатке за пројекте НИП-а у области е-управе који треба да компјутеризују државну управу. То ће смањити њене трошкове и повећати ефикасност.
Шта то доноси грађанима?
- Државни органи ће комуницирати путем рачунарске мреже, а не преко регуларне поште. Желимо да грађанима омогућимо да разне административне послове обављају преко интернета, а не да буду поштари између две државне институције и да губе време испред шалтера.
Колико људи у Србији користи рачунар?
- Немамо званичне податке, али подаци које смо виђали у релевантним публикацијама кажу да приближно 10 до 13 одсто популације у Србији користи интернет, а да тек око 20 одсто грађана има рачунаре. То сигурно нису охрабрујући подаци.
Како "компјутеризовати" нацију?
- Приоритет је да сваки грађанин има телефонску услугу, да елиминишемо двојнике, а следећа степеница јесте да интернет доведемо у све институције система.
Планирате ли развој широкопојасног приступа интернету?
- Наравно. Проблем је што у Србији само један одсто становника има тај широкопојасни приступ и што смо на том пољу на трећем месту од позади у Европи. Иза нас су само Украјина и Албанија.
Да ли ће Србија добити још једног оператера у фиксној телефонији?
- Интензивно анализирамо ту могућност.
Када то може да се очекује?
- Увођење бежичног приступа путем Вајмакса, који планирамо до краја године, један је од првих корака те либерализације.