Београд, 27. јун 2007. године – Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Милица Чубрило изјавила је данас да су решавање проблема као што су добијање држављанства, служење војног рока, реституција и царина предуслов за враћање поверења дијаспоре у институције у Србији, а тиме и за озбиљну сарадњу матице и дијаспоре на економском, научном и културном плану.
Чубрило је у интервјуу за агенцију Бета истакла да је приоритет Министарства да се постави као државна институција која ће бити доступна свим грађанима који живе у иностранству, као и онима који немају држављанство.
Она је навела да би држава требало да одговори шта ће бити са национализованом имовином и нагласила да то питање мора да се реши, поготово ако Србија хоће да се приближи Европи и ако се говори о европским интеграцијама јер је право својине једно од основних у ЕУ.
Такође, потребно је успоставити систем који би организовао представнике дијаспоре, без обзира на то да ли ће то бити за сваки континент или за сваку земљу, предочила је Чубрило и навела да засада у иностранству постоје скупштине дијаспоре као неформални органи који нису увек подједнако прихваћени код свих Срба у иностранству.
Према њеним речима, Министарство би требало да буде на услузи дијаспори која броји два до четири милиона људи, при чему тачних података о Србима у иностранству нема јер се они који немају држављанство не региструју у конзулатима.
Министарство би већ ове године могло да започне процес регистрације Срба у дијаспори уколико буду одобрена средства која је ресорно министарство предложило, навела је Чубрило.
Она је напоменула да би процес регистрације требало урадити у сарадњи са Министарством за телекомуникацију и информатичко друштво, чији је задатак да уведе електронску управу и администрацију.
Такође, Чубрило је нагласила да би била корисна и сарадња са Француском јер је тамо управо завршен софтвер који омогућава да се људи из дијаспоре региструју преко интернета и додала да би у ту базу података чланови дијаспоре требало да, уз основне податке, унесу и професију како би било јасно каквим људским ресурсима у дијаспори Србија располаже.
Она је рекла да Министарство жели да направи научно-пословну мрежу у коју би били укључени и факултети и привредни субјекти преко пројекта који се зове инкубатор, а који је покренут на Електротехничком факултету у Београду.
Истовремено, Чубрило је оценила да би у процесу чвршћег повезивања матице и дијаспоре требало искористити постојећа дипломатско-конзуларна представништва Србије у свету, при чему би и проблем броја гласачких места у иностранству могао да се реши електронском администрацијом.
Поред тога, треба осмислити да ли Србија хоће да дијаспора директно учествује у политичком животу земље или индиректно, а ту стратешку одлуку Владе и државе требало би да донесу Министарство спољних послова, Министарство за државну управу и Министарство унутрашњих послова, указала је она.
Чубрило је подсетила на то да постоји и предлог закона о дијаспори и да је могуће да се до краја године нађе на дневном реду Скупштине.
Говорећи о манифестацији "Видовдански дани дијаспоре" која почиње сутра у Београду, она је истакла да се засада за учешће на тој манифестацији пријавило 200 Срба из дијаспоре.
Она је навела да би држава требало да одговори шта ће бити са национализованом имовином и нагласила да то питање мора да се реши, поготово ако Србија хоће да се приближи Европи и ако се говори о европским интеграцијама јер је право својине једно од основних у ЕУ.
Такође, потребно је успоставити систем који би организовао представнике дијаспоре, без обзира на то да ли ће то бити за сваки континент или за сваку земљу, предочила је Чубрило и навела да засада у иностранству постоје скупштине дијаспоре као неформални органи који нису увек подједнако прихваћени код свих Срба у иностранству.
Према њеним речима, Министарство би требало да буде на услузи дијаспори која броји два до четири милиона људи, при чему тачних података о Србима у иностранству нема јер се они који немају држављанство не региструју у конзулатима.
Министарство би већ ове године могло да започне процес регистрације Срба у дијаспори уколико буду одобрена средства која је ресорно министарство предложило, навела је Чубрило.
Она је напоменула да би процес регистрације требало урадити у сарадњи са Министарством за телекомуникацију и информатичко друштво, чији је задатак да уведе електронску управу и администрацију.
Такође, Чубрило је нагласила да би била корисна и сарадња са Француском јер је тамо управо завршен софтвер који омогућава да се људи из дијаспоре региструју преко интернета и додала да би у ту базу података чланови дијаспоре требало да, уз основне податке, унесу и професију како би било јасно каквим људским ресурсима у дијаспори Србија располаже.
Она је рекла да Министарство жели да направи научно-пословну мрежу у коју би били укључени и факултети и привредни субјекти преко пројекта који се зове инкубатор, а који је покренут на Електротехничком факултету у Београду.
Истовремено, Чубрило је оценила да би у процесу чвршћег повезивања матице и дијаспоре требало искористити постојећа дипломатско-конзуларна представништва Србије у свету, при чему би и проблем броја гласачких места у иностранству могао да се реши електронском администрацијом.
Поред тога, треба осмислити да ли Србија хоће да дијаспора директно учествује у политичком животу земље или индиректно, а ту стратешку одлуку Владе и државе требало би да донесу Министарство спољних послова, Министарство за државну управу и Министарство унутрашњих послова, указала је она.
Чубрило је подсетила на то да постоји и предлог закона о дијаспори и да је могуће да се до краја године нађе на дневном реду Скупштине.
Говорећи о манифестацији "Видовдански дани дијаспоре" која почиње сутра у Београду, она је истакла да се засада за учешће на тој манифестацији пријавило 200 Срба из дијаспоре.