Божидар Ђелић

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.

Хоће ли Русија истрајати у инсистирању на неповредивости граница:

- Ту је много спекулација, али на два важна састанка, на оном Владимира Путина и Кондолизе Рајс, а затим Путина и Ангеле Меркел, констатовано је да је Русија доследна у поштовању Резолуције 1244 у жељи да дође до компромиса који ће прихватити и Београд и Приштина. Влада Србије изузетно је захвална Русији на томе и желимо да се што више чланица СБ УН приближи тој позицији.

Најавили сте наставак преговора с ЕУ за три-четири недеље за шта је неопходна оперативна сарадња с Хагом:

- Очекујем преговоре, а сам долазак комесара за проширење ЕУ Олија Рена осам сати по избору нове Владе Србије јасан је знак. Карла дел Понте ће почетком јуна посетити нашу земљу и очекујемо да ћемо, после тога и неких потврда Владе, бити позитивно оцењени.

Да ли је завршен предлог буџета:

- Министарство финансија би до 7. јуна требало да изнесе пред Владу нови предлог буџета, који ћемо усвојити 14. јуна. Тиме ћемо испунити серију обећања: укидање пореза на куповину првог стана, смањење ПДВ-а на рачунаре са 18 на осам одсто, укидање партиципације на лекове са листе А1 и давање по 100 евра у динарској противвредности по хектару засејане површине.

Шта ће бити са Националним инвестиционим планом:

- Национални инвестициони план биће реформисан. И ту постоји сагласност у Влади. НИП је напокон укључен у буџет. Сагласни смо да из НИП-а избацимо све што може да финансира приватни капитал. Ако би се тај новац користио за текућу потрошњу, плате и пензије, потрошили бисмо оно што су генерације деценијама правиле. Желимо да те паре искористимо за будуће нараштаје, да направимо путеве, дигитализујемо мреже, модернизујемо железницу и уложимо у људски капитал, образовање.

О наплати пореза и доприноса:

- У првих шест месеци у буџету је било вишка приближно 25 милијарди динара због наплате ПДВ-а на увозну робу и то због рекордног спољнотрговинског дефицита. И у другим фондовима има више пара јер је било већих уплата пореза и доприноса државе и јавних предузећа због раста њихових плата, а то је јавна потрошња која оптерећује привреду и повећава дефицит. Приближно 70 одсто младих, а слично је и код старијих, или није пријављено или је пријављено на минималац. И неплаћање пореза на плату до 5.000 стимулише послодавце да све пријаве на минималац. То се дешава у Мађарској у великој мери. Видећемо после неког времена шта ћемо радити с том мером, какви су њени ефекти. Зато морамо да ојачамо инспекцију рада. Послодавцима више не сме да се опрашта. Наравно, није циљ да се затворе фирме и радна места, већ да се нађе права мера како би се уплаћивали доприноси.

Каква је стратегија у приватизацији јавних предузећа:

- Постигли смо договор да до лета имамо утаначену одлуку око свих јавних предузећа. ЈАТ не може да каже да је успешан јер не отплаћује своје авионе, односно кредите, већ рате иду из буџета. Много је боље да идемо постепено. И ОМВ и МОЛ, који хоће НИС, приватизовани су у неколико етапа. Чешка електропривреда је више од 60 одсто у власништву државе. Ова политичка елита је, што се тиче доношења одлука о будућности јавних предузећа, пред великим изазовом, а то је да сагледа будућност за наредних двадесетак година и да, на најбољи начин, искористи ресурсе, менаџмент и тржиште. Од ових фирми треба направити моторе развоја и чак регионалне лидере. Не смемо подлећи притиску неких домаћих и међународних пословних кругова који би или брзу провизију или велики профит. То је нормално. Али на Влади је сада да искаже државни дугорочни интерес у име свих грађана наше земље.

Има ли заинтересованих за ЈАТ:

- Није лако приватизовати авио-предузећа. Али прво треба видети шта је наш интерес. Сви желе да буду центар региона, и Загреб, и Софија, и Букурешт. Ако ми то желимо, морамо обезбедити да кроз Србију прође гасовод, нафтовод, да Дунав оспособимо за саобраћај, да направимо карго центар на аеродрому. Битно је да нађемо стратешког партнера који ће заједно са нама желети да оствари ту визију.

Када ће бити усвојен закон о реституцији:

- Овај закон спремамо. То, нажалост, није могуће урадити на начин како је предложио бивши министар за економске односе са иностранством Милан Париводић јер су предвиђене велике суме новаца за враћање уместо имовине, а то држава нема. Наћи ће се разумно решење.