Поменути документ, који је усвојен 20. децембра 2006. године на заседању Генералне скупштине Уједињених нација, доноси велики напредак зато што попуњава једну значајну правну празнину, па ће убудуће "присилан нестанак" људи бити дефинисан као злочин у време рата баш као и у време мира.

Под "присилним нестанцима" подразумевају се случајеви у којима нека држава посредно или непосредно учествује у отмицама појединаца, а да њихове породице и најближи никада не бивају обавештени о судбини отетих.

Циљ овог новог, правно обавезујућег инструмента је да спречи државе да прибегну оваквим отмицама јер се, између осталог, њиме забрањују тајни затвори.

Конвенција предвиђа и да жртве таквих отмица буду признате правним путем, уз право надокнаде њиховим породицама и изношења истине о њиховој судбини.

У 2005. години забележено је 535 нових отмица у свету, а од 1981. године до данас није разрешена судбина укупно 41.000 жртава отмица.