Сергеј Лавров и Вук Драшковић
	Фото: Фонет/АП

На тај начин Србија је први пут, као самостална држава, на челу једне међународне организације, и то у регионалним иницијативама које су један од спољнополитичких приоритета наше земље.

Поред Србије, чланице ове организације су Азербејџан, Албанија, Јерменија, Бугарска, Грчка, Грузија, Молдавија, Русија, Румунија, Турска и Украјина.

Током председавања за Србију ће међу најзначајнијим приоритетима бити јачање повезивања са ЕУ, док ће у оквиру активности радних група, које су формиране за 17 области, посебна пажња бити посвећена борби против организованог криминала и тероризма, заштити животне средине, као и образовању, транспорту, туризму, сарадњи пословних кругова, култури и заштити културног наслеђа.

Драшковић, који се пре састанка министарског савета састао и са министром иностраних послова Руске Федерације Сергејем Лавровим, рекао је да је Лавров потврдио пуну подршку Русије Србији у њеним захтевима за одбрану територијалне целовитости.

Он је у разговору са новинарима навео да је Лавров јасно истакао да ће Русија подржавати трагање за компромисним решењем статуса Косова и Метохије које би прихватиле обе стране и да не може да подржи решење које би било наметнуто Београду против његове воље.

Истовремено, Драшковић је нагласио да је Лавров изразио наду да ће специјални представник генералног секретара УН за преговоре о Космету Марти Ахтисари током свог мандата припремити предлог за будући статус покрајине и да ће поштовати принципе које су прихватили Контакт група, Савет безбедности УН, Београд и Приштина, уз напомену да је један од водећих принципа Контакт групе постизање компромиса и да тамо нема никаквих наметнутих рокова и унапред датих задатака.

Уколико се од тога одустане, Лавров је рекао да Русија неће дати сагласност у Контакт групи за наметнуто решење које би ишло на Савет безбедности, истакао је Драшковић.