Зоран Стојковић
Фото: Танјуг

Стојковић је у разговору за агенцију Танјуг указао на то да је изузетно важно што је постигнут договор свих политичких партија о томе да Србија добије модеран устав који се не разликује од највиших правних аката других европских држава.

Кад је реч о предностима новог највишег правног акта државе у односу на досадашњи, министар је навео да се први пут јасно каже да је Србија држава српског народа и осталих грађана и да су Уставом дефинисани химна, застава, грб, српски језик као службени и ћирилица као званично писмо.

Он је, уз напомену да Устав предвиђа неколико новина, нагласио да је пре свега део посвећен људским правима веома добро уређен, при чему су обезбеђене уставне гаранције људских права, као и механизми за очување права и заштиту идентитета националних мањина.

Министар је нагласио да је, такође први пут, уведена категорија Високог савета судства, у циљу заштите независности судова и обезбеђења карике која сада недостаје - одговорности судова.

Према његовим речима, први пут је уведен и институт уставне жалбе, који ће давати могућност грађанима да се под одређеним условима жале Уставном суду.

Истовремено, Стојковић је навео да је највиши суд у Републици Врховни касациони суд и да оснивање специјалних и преких судова неће бити могуће.

Први пут после Другог светског рата уводимо и нотаре у чијој ће надлежности бити овере, уговори о доживотном издржавању, тестаменти и наследничке изјаве, како би се тог посла растеретили редовни судови, објаснио је министар.

Он је подсетио на то да се три системска закона - о судијама, тужилаштвима и седиштима судова морају прилагодити новом уставу после његовог усвајања.

Усвајањем новог устава престаје да постоји друштвена својина, а јемче се приватна, задружна и јавна својина, које имају једнаку правну заштиту, додао је Стојковић.

Такође, он је напоменуо да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине, као и јединице локалне самоуправе, док се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом.

Стојковић је истакао да је читав други део Устава, који чине 63 члана, посвећен људским и мањинским правима и слободама, са једним од основних начела - забраном дискриминације.

Устав предвиђа да свако има право на достојанство и слободан развој личности, право на живот, слободу информисања, а једна од његових одредаба односи се и на забрану принудног рада, прецизирао је он.

Према лицу лишеном слободе мора се поступати човечно и с уважавањем достојанства његове личности, а предвиђена су и допунска правила у случају лишавања слободе без одлуке суда, као и одредбе о трајању притвора и праву на правично суђење, рекао је Стојковић.

Србија убудуће неће бити централизована држава, имаће своју имовину, али ће имовину и приходе имати и покрајина и локална управа, објаснио је он.

Коначно, будући највиши правни акт предвиђа лакши начин промене својих одређених делова, закључио је Стојковић.