Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Колико ће времена уназад морати да се доказује порекло имовине:

- Репер је 1. јануар 2003. године, када је уведен Закон о пореском поступку и пореској администрацији. Чланом 186 тог закона грађанима који поседују имовину већу од 20 милиона динара, тадашњих 300.000 евра, упућен је позив да ту имовину пријаве. Лимит од 300.000 евра постављен је као неки стандард, сума коју је човек за живота могао да заради из редовних примања. А то су кућа или стан, викендица, ауто, нешто пара у банци, све заједно од 200 до 250 хиљада евра. И то није проблем за Пореску управу. У фокусу су богатства која вишеструко превазилазе тај износ.

Новине које правилник доноси у односу на постојећи закон:

- Закон јесте дао могућност да буде унакрсних процена, али их није било. До сада није урађен правилник о његовој примени. Вероватно је било приоритетнијих ствари, као што су фискалне касе, ПДВ и слично. Правилник ближе уређује критеријуме за спровођење унакрсне процене и врло јасно дефинише поступак и начин утврђивања пореске основице за опорезивање богатстава. Правилник даје адекватан третман повезаним лицима, родбинским везама и њиме је све обухваћено.

Снижавање основице за опорезивање дохотка на 900 евра месечно:

- У Србији можда три одсто грађана зарађује 900 евра. Ти људи неће бити подвргнути унакрсним проценама, већ ће само на крају године платити порез на доходак грађана и то само на износ преко тих 900 евра. А то је можда 15.000 динара на годишњем нивоу. Приход од годишњег пореза на доходак грађана је милијарду динара. Снижавањем основице, буџет ће приходовати стотинак милиона динара више, што је занемарљиво.

Примена Правилника:

- Опорезоваћемо све оне који не буду могли да докажу да за имовину коју поседују имају покриће у оствареним приходима. Моја груба процена је да је реч о 15.000 до 20.000 људи који поседују имовину вреднију од 300.000 евра. То су спортисти, естрада, политичари и, нормално, бизнисмени.

Утаја пореза:

- Ове године битно смо повећали број откривених утаја и инсистирамо да се о томе јавно говори. Реч је о огромним цифрама. Подносимо кривичне пријаве, али се готово ништа не дешава. Пре неколико недеља имали смо први пут безусловну затворску казну од 4,5 година за утају пореза. Зато и желимо да те људе ставимо на стуб срама и да укажемо правосуђу на то да те случајеве најозбиљније процесуирају. Утаја пореза је велико друштвено зло, далеко веће од пљачке банака и крађе аутомобила. Јер те паре су дефинитивно изгубљене за буџет и ми ту више ништа не можемо.

О којим цифрама је реч:

- Нема поуздане процене, али искуства из земаља у транзицији говоре да је реч о суми од 5 до 10 одсто буџета. Ако је буџет 400 милијарди динара, онда је то око 20 милијарди или око 250 милиона евра. Значи, један аграрни буџет се изгуби утајом пореза. Толико пара не може да се заради ни у једној другој врсти криминала.

Корупција у Пореској управи:

- Ојачао сам групу за унутрашњу контролу која има пуне руке посла. За две године од када сам директор ове управе, покренуто је више од 300 дисциплинских поступака, а 15 људи је добило отказ. Најћешће због издавања пореских уверења да неко не дугује порез, а он дугује.

Да ли за примену Правилника већ имате списак сумњивих:

- То су сви они који имају имовину већу од милион евра. Ја мислим да таквих има више од 10 хиљада. Али не треба очекивати ништа спектакуларно. Важно је да се изведе неколико чистих случајева који ће доживети судски епилог за пример другима. Јер наплата пореза није довољна сатисфакција. Потребна је и кривична одговорност.