Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Састанак са комесаром за културу, образовање, обуку и вишејезичност ЕУ:

- Недавни састанак са комесаром за културу, образовање, обуку и вишејезичност Европске уније Јаном Фигелом био је разговор који ће отворити врата свим нашим институцијама културе, а посебно је значајан јер је дошао када су заустављени наши преговори о прикључењу ЕУ. Фигел ће на конференцији у Београду, која ће се одржати крајем октобра, бити упознат са директорима наших културних институција који ће бити у могућности да у отвореном дијалогу представе нашу културну сцену. Разговарали смо и о дигитализацији наше културне баштине, а речено нам је да је ЕУ спремна да финансијски подржи те наше напоре. Проћи ће много година док не постанемо део ЕУ, али су нам многе европске институције доступне већ данас. Од свих наших сцена културна је најживахнија и најпријемчивија за сарадњу са европским институцијама.

Да ли ће бити конкретне финансијске помоћи:

- То искључиво зависи од нас. Имамо много веће могућности него што у пракси остварујемо. Многи фондови су нам били недоступни, не зато што Европска комисија то није дозвољавала, већ ми нисмо били добро информисани. Неки наши стратешки пројекти који се односе на културно наслеђе доживљавају се као баштина целе Европе. Очекујем да ће реализација бити много ефикаснија него досад.

Културна сарадња са министарствима културе Републике Српске и Црне Горе:

- Културна сарадња обавља се на основу генералних споразума склопљених још у Титово време и сада би их требало обновити. Врло често се такви споразуми нису могли остварити. Данас је ситуација много другачија него када смо били изопштени из света. Позиви за културну размену долазе са разних страна, али, нажалост, имамо скромне буџете. Обнављамо мостове који су били запуштени, а нарочито са овим новим земљама према којима имамо извесне обавезе. Трудићемо се да институције културе две земље непосредно сарађују, а да ми пружамо само логистичку подршку, која ће у финансијском и организационом погледу обезбедити чвршће везе.

Приоритети у расподели 50 милиона евра које је ММФ одобрио Министарству културе:

- Предложили смо 15 пројеката које смо оценили као високоприоритетне. Између осталих, ту су Народни музеј, Југословенска кинотека, Архив Србије, Музеј савремене уметности. Наш план захтева око 160 милиона евра, али то је пројекција за наредних пет година. Надамо се да ће ових 50 милиона бити први од три корака које намеравамо да учинимо. Нисмо предвидели само улагања у Београд. Подсећам на то да не постоји већи град или варошица у Србији у које нисмо улагали у протекле две и по године. Нико не може да нам пребаци да не водимо рачуна о регионализацији. Волео бих када бих за време свог мандата успео да убедим остале учеснике да се код палате "Ушће" направи светски павиљон културе. Тамо је пре двадесетак година почета изградња Музеја револуције и урађено је 4.500 квадрата, а планирамо да понудимо десет земаља да тамо изграде по хиљаду квадрата и да на том простору представљају своју културу. Сви амбасадори с којима сам разговарао кажу да су њихове земље веома заинтересоване за то и да би суфинансирале такав пројекат.

О обнови споменика културе на Косову и Метохији:

- Чинимо оно што је у нашој моћи због посебног режима на Косову и Метохији. Успоставили смо добре односе са министром културе Косова захваљујући коме имамо сасвим другачију атмосферу. Ова грађевинска сезона требало би да буде пресудна и седам објеката ће бити реконструисано. Подсећам на то да је уништено 150 цркава и манастира. Новац за обнову није проблем, већ је много више оних везаних за политику. Ипак, у овој ситуацији можемо да будемо задовољни учињеним.

Борба против пиратерије:

- Када је реч о борби против пиратерије, могу да кажем да смо урадили све што је било у нашој моћи. Међутим, потребно је да се и многе друге службе укључе. Очекујемо да 2007. година буде пресудна у борби против пиратерије. Њу је немогуће до краја сасећи, али у Министарству постоји тело које ће организовати све активности.

Формирање медијског савета, регулаторног тела које би пратило поштовање новинарског кодекса и сузбијало говор мржње у медијима:

- Новинарство би требало да се врати занату и онда ће сви проблеми бити решени. Неће бити ни говора мржње, ни осталих манипулација. Подилажење најнижим принципима тржишта, које је овде тек у формирању, основни је разлог оваквог изгледа наше медијске сцене, а у будућности би јавни сервис требало да буде њен главни регулатор. Министарство ће са своје стране дати пуну подршку поштовању професионалних норми.