Коштуница је, подсећајући на то да одавно познаје неке чланове владе премијера Романа Продија, као и на то да је и сам Проди долазио у Београд у време док је био председник Европске комисије, оценио да је јуче у Риму настављен плодоносан дијалог.

Он је истакао да Влада Италије помаже Србији у настојању да оживи дијалог са Европском унијом и поновио да није добро што је ЕУ "ставила на лед" преговоре са Србијом ради закључења Споразума о стабилизацији и придруживању - и то баш у време црногорског референдума о независности.

Преговори су прекинути непосредно пред црногорски референдум зато што се, мислим, тако хтело. За нас је то представљало проблем, рекао је председник Владе Србије и напоменуо да су односи Београда и Подгорице остали добри и после референдума.

Према његовим речима, преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању требало је наставити, а са прекидом се могло чекати све до тренутка потписивања Споразума - ако Младић не би до тада био изручен Хагу.

Коштуница је оценио да је ситуација сада нешто другачија јер се стекао утисак да је ЕУ постала свесна важности Србије за стабилност балканског региона.

Говорећи о будућем статусу Косова и Метохије, Коштуница је поновио оно што је рекао и премијеру Италије и министрима у његовој влади - да је независност Космета за Србију неприхватљива и да Србија не може допустити да се отима део њене територије.

Објаснио сам у разговору са Д'Алемом, Динијем и Ранијеријем наш став, а они добро познају ситуацију и сву њену сложеност, навео је Коштуница и додао да министар унутрашњих послова Ђулијано Амато има другачији став и да има на уму независност Космета. Сложили смо се, међутим, о томе да ма какво решење да буде, оно мора бити компромисно, истакао је председник Владе Србије.

Коштуница је нагласио да је јасно да решење за будућност Косова и Метохије не може бити нађено брзо, иако се "положај Срба и припадника других неалбанских заједница на Косову и даље погоршава".

Две трећине прогнаних Срба нису се вратили на своја огњишта, а у Приштини, граду са укупно 250.000 становника, раније је живело 50.000 Срба, док их данас има мање од стотину, навео је он.