Милосављевић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" подсетио на то да је партиципација пре две године износила мање од један одсто укупних прихода Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО), а да сада је око три одсто.

Према његовим речима, у савременим системима партиципација износи између 5 и 15 одсто и тек у том обиму има смисла јер с једне стране представља значајан прилив новца у касу здравственог осигурања, а с друге стране одвраћа корисника од непотребног коришћења услуга здравствене заштите.

Говорећи о платама запослених у здравству, он је објаснио да би оне требало да се остварују другачијим начином финансирања здравствених установа - плаћањем не само по броју кревета и по броју запослених, као што је сада случај па сви добијају исто, него моделима плаћања учинка и резултата рада.

Милосављевић је истакао да Министарство интензивно ради на новом начину финансирања здравствених установа, чија ће реализација почети ове године.

Он је подсетио на то да је однос плата у здравству 2002. године био 2 према 1, што значи да је хирург имао два пута више од физичког радника и додао да је предвиђено да се ове године однос коефицијената у здравству доведе у релацију 4,15 према 2,07 према 1.

Министар је поводом преоријентације на амбулантно лечење објаснио да је ту реч о реструктурирању болница како би се дошло на 85 одсто и више стварне искоришћености капацитета.

Наравно да што више пацијената, где год то медицинске индикације дозвољавају, треба збрињавати амбулантно и повећати удео операција у једнодневној хирургији. Тако ће нам остајати више новца за озбиљне медицинске захвате, рекао је он.

Милосављевић је истакао да са 2.000 долара бруто националног дохотка по становнику и 152 долара за здравство није лако остварити сва очекивања пацијената и навео пример да Мађарска са 15.000 долара бруто националног дохотка по становнику, дакле седам пута више него ми, само за лекове на 10 милиона становника потроши колико ми за све у здравству.

Када је реч о новим решењима у стоматологији, министар је оценио да сви заједно нисмо довољно свесни тога да су наша права из обавезног здравственог осигурања превелика за новац који објективно имамо и да нека права неминовно морају да буду смањена, уз напомену да ниједан потез у том правцу не би био дочекан са одобравањем.

Анализирали смо искуства других и нико у Европи нема шира права у стоматологији. Повукли смо најбољи могући потез. У Србији просечан грађанин потроши више за дуван и алкохол, него за трошкове здравства. Код стоматолога не идете сваког дана, него једном за 6 или 12 месеци. Када вам је хитно, онда је бесплатно. До 18. године старости стоматолошке услуге су бесплатне, за труднице и породиље такође, рекао је он.

Сада се, рецимо, протеза партиципира са 35 одсто цене, а раније је партиципација била 50 одсто. Стоматолози су и даље радници домова здравља и они ће им исплаћивати плату, делом из касе РЗЗО, делом из њиховог учинка, објаснио је Милосављевић.

Он је најавио и да би овог месеца из здравства уз отпремнине требало да оде још приближно 2.000 људи, углавном из Војводине. Сада завршавамо стандарде и јасно је да још има вишка немедицинских радника, којима ће ове године још једном бити понуђене отпремнине, рекао је министар.

Према његовим речима, ради се и на одвајању немедицинских служби у посебне сервисе и њиховом другачијем плаћању - по учинку, а не на основу сталног запослења у здравственој установи.

Коментаришући могућност да се најава о бесплатном поступку вантелесне оплодње за одређени број жена оствари у пракси, Милосављевић је рекао да рачуница показује да РЗЗО може да обезбеди здравственим установама најквалитетнији потрошни материјал, док сав трошак вантелесне оплодње у два центра где се она ради не може бити покривен, као и да се тражи решење за тај проблем.

Имамо две опције, или да покријемо све трошкове вантелесне оплодње у клиничким центрима изузев лекова, или да плаћамо један или два покушаја вантелесне оплодње, јер ако има 200.000 брачних парова којима је потребна вантелесна оплодња, која кошта на пример 2.000 евра, онда то изискује 400 милиона евра, а ми годишње имамо 1,3 милијарде евра у систему здравства, навео је Милосављевић.