Којадиновић је у интервјуу за агенцију Танјуг, сумирајући резултате рада Министарства културе у години на измаку, оценио да је она била у знаку припрема за реконструкцију бројних институција културе, међу којима су најзначајније оне за обнову манастира Хиландар и 34 цркве и манастира који су на Косову и Метохији страдали током насиља Албанаца над Србима које се догодило у марту 2004. године.

Он је подсетио на то да је пре два месеца, током посете председника Владе Србије Војислава Коштунице Грчкој, са премијером Константином Караманлисом постигнут договор о томе да уз сам манастир буду обновљени и други објекти који су од значаја за реконструкцију Хиландара.

Министар културе је као значајно у прошлој години оценио и то што су врло брзо после одлуке о обнови уништених цркава на Косову и Метохији завршени превентивни радови на 34 објекта који су заштићени од временских непогода и даљег пропадања како би њихова реконструкција почела током идуће године.

Којадиновић је нагласио да су материјална средства у потпуности обезбеђена и за Хиландар и за цркве на Космету и подсетио на то да је прошле, као и ове године, Влада Србије за обнову Хиландара издвојила по милион динара, колико ће и у предстојећој години наменити за обнову најзначајнијег центра српске духовности.

За цркве и манастире на Косову и Метохији је, поред 5,7 милиона евра колико су обезбедили УНМИК и привремене институције Косова, на донаторској конференцији у Паризу прикупљено још 10,5 милиона долара. У претходне две године много пажње је посвећено и обнављању цркава и манастира и највише средстава је усмерено у те сврхе, констатовао је Којадиновић.

Током прошле године доста је урађено и на обнављању историјских споменика у Србији, али и ван ње, у Грчкој на Крфу, у Македонији, у Мађарској, где је, по оцени министра културе, ситуација била "готово катастрофална".

Сумирајући урађено у 2005. години, Којадиновић је рекао да је посебно било уочљиво да је после дуго времена "прорадила" домаћа кинематографија и подсетио на то да је Министарство културе новчано подржало снимање приближно 30 филмова, међу којима и шест документарних.

Према његовим речима, оцена филмских радника је да се ни у најсрећније време наше кинематографије није толико снимало.

Свесно смо ишли на квантитет, сигурни да ће он дати и квалитет. Показало се да је интересовање публике за домаће филмове и даље велико, навео је министар, уз напомену да је током прошле године отворена и Кодакова филмска лабораторија у Београду, која би требало да олакша посао свима у филмској индустрији.

Велики успех јесте и то што смо као свеже примљена 31. чланица "Еуримажа", европске филмске фондације која финансијски помаже филмске копродукцијске пројекте, ове године били на првом месту по средствима које смо повукли, рекао је Којадиновић.

Он је оценио да су тиме на најбољи начин демантовани они који су сматрали да је котизација од 87.000 евра за пријем у ту институцију превисока.

Већ у овој години СЦГ је повукла 905.000 евра за разне копродукцијске пројекте, за развој биоскопске мреже и за побољшање дистрибуције филмова, али је то, ипак, мање значајно од чињенице да смо постали чланица тако велике и значајне институције.

Којадиновић је најавио да ће 100. заседање "Еуримажа" бити одржано у мају идуће године у Београду и навео да би то требало да буде снажан подстицај филмским ствараоцима јер ће се тада у Београду окупити филмска елита Европе.

Он је оценио да то истовремено указује и на то да је кредибилитет наше земље у очима Европе порастао и истакао да је Министарство омогућило и запажен наступ домаћим издавачима на сајму књига у Франкфурту, где нас дуго није било, али и први наступ на сајму у Москви и учешће на сајмовима у Паризу и Солуну.