Лаловић је у интервјуу за агенцију Танјуг навео да ће се извесне промене догодити код финансијске подршке породици и код права која проистичу из борачко инвалидске заштите, а циљ тих промена је да се с једне стране уштеди, а с друге да та давања буду функционална.

Према његовим речима, финансијска подршка породици неће бити смањена, али ће родитељски додатак убудуће, уместо једнократно, бити исплаћиван током 24 месеца у ороченим износима, а односи се на четврто, треће и друго дете.

Тако ће родитељи са четворо деце на име подршке породици месечно добијати око 7.000 динара и с дечјим додацима та породица ће месечно по основу деце имати приход између 13.000 и 14.000 динара, објаснио је министар.

Он је рекао да се први пут на републички ниво уводи и надокнада за прво дете у висини од 20.000 динара.

Када је реч о надокнадама из области борачко инвалидске заштите, Лаловић је објаснио да се промена односи на то што се усклађивање личних инвалиднина и новчаних давања више неће обављати једном месечно према зарадама, већ према швајцарској формули квартално, која подразумева усклађивање 50 одсто према расту зарада, а 50 одсто према трошковима живота.

Новина је у томе да ће законом бити дефинисан посебан фонд за решавање стамбених проблема те групације, рекао је Лаловић и подсетио на то да је захваљујући донацији Владе Јапана у току реализација пројекта изградње више од 200 станова у осам општина Србије и градовима Београду, Новом Саду и Нишу.

Законом ће бити регулисано и питање дуга насталог распадом СРЈ у висини од милијарду и 800 милиона динара, а размотрена је и могућност да се исплата тог дуга предвиди буџетом који буде прављен наредне године и да се исплати у 12 месечних рата.

Министар је навео да би овај дуг требало да буде исплаћен свима који то право нису остварили преко суда и онима који буду пристали да обуставе судски поступак.

Лаловић је синоћ у емисији "Полиграф" РТВ Б92 изјавио да стопа стварне незапослености у Србији износи између 18 и 19 одсто и да ће она у наредним годинама, до 2010. године, бити смањена до 10 одсто.

Према његовим речима, услови који су неопходни да би се тај проценат постигао зацртани су у Стратегији запошљавања, а један од њих је одређени раст директних инвестиција у српску привреду.

Он је објаснио да услове за раст директних страних инвестиција представљају политичка стабилност, сарадња са Хашким трибуналом и кандидатура за чланство у Европској унији, што би била директна порука странцима да су процеси реформи у Србији неповратни.

Лаловић је најавио и могућност смањивања оптерећења привреде, односно пореза и доприноса, али тек у другој половини наредне године.

Он је такође поновио да је договор са Међународним монетарним фондом око шесте ревизије трогодишњег финансијског аранжмана, практично већ постигнут и да уколико се усвоји сет закона, који се налази у скупштинској процедури, преостаје само питање технике и бирократске процедуре да ли ће предлог стићи шест недеља пре или после божићних празника.