Ивана Дулић-Марковић

Званични сајт Владе Србије преноси овај интервју у целини.

Значај за­ко­на о ве­те­ри­нарству у све­тлу от­по­чи­ња­ња пре­го­во­ра о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу:

- До­но­ше­ње овог за­ко­на омо­гу­ћа­ва ус­по­ста­вља­ње пре­по­зна­тљи­вог си­сте­ма кон­тро­ле и над­зо­ра у про­из­вод­њи хра­не жи­во­тињ­ског по­ре­кла, а ти­ме се про­ши­ру­је ли­ста про­из­во­да и обје­ка­та ко­ји се мо­гу пла­си­ра­ти на тр­жи­ште не са­мо чла­ни­ца ЕУ, не­го и свих зе­ма­ља ко­је су у про­це­су при­дру­жи­ва­ња.

Сле­де­ће не­де­ље оче­ку­је­мо по­се­ту из Бри­се­ла ко­ја ће да­ти оце­ну на­ше ор­га­ни­за­ци­је у ве­те­ри­нар­ско-са­ни­тар­ној за­шти­ти. У но­вем­бру оче­ку­је­мо аме­рич­ку де­ле­га­ци­ју, на­кон че­га би тре­ба­ло да кре­не и из­воз у САД. У ја­ну­а­ру до­ла­зи ко­ми­си­ја ЕУ, на­кон ко­је оче­ку­је­мо из­во­зне бро­је­ве за још пет кла­ни­ца. Ти­ме се ства­ра мо­гућ­ност да на­ша ин­ду­стри­ја ис­пу­ни из­во­зну кво­ту од 10 хиљада то­на го­ве­ди­не, као и из­воз у дру­ге зе­мље. Без но­вог за­ко­на шан­се су нам ни­ка­кве јер све што је до са­да ура­ђе­но не­ма си­стем­ски об­лик, а упра­во је то оно што они тра­же.

Шта још тре­ба да бу­де про­ме­ње­но у по­љо­при­вре­ди до сти­ца­ња усло­ва за при­кљу­че­ње ЕУ и ко­ли­ко је вре­ме­на по­треб­но за то:

- Је­дан од основ­них ци­ље­ва на­ше по­љо­при­вре­де је при­пре­ма за ЕУ и Свет­ску тр­го­вин­ску ор­га­ни­за­ци­ју (СТО). При­сту­па­ње СТО је отва­ра­ње на­ше по­љо­при­вре­де пре­ма дру­гим зе­мља­ма и омо­гу­ћа­ва­ње успе­шним про­из­во­ђа­чи­ма да сво­је про­из­во­де лан­си­ра­ју у 148 зе­ма­ља све­та. То члан­ство да­је си­гур­ни­ју сли­ку стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. У том ци­љу пла­ни­ра­но је да ове го­ди­не бу­де усво­је­но 12 за­ко­на у са­ни­тар­ној и фи­то­са­ни­тар­ној обла­сти.

Може ли СЦГ би­ти рав­но­пра­ван парт­нер зе­мља­ма ЕУ у обла­сти по­љо­при­вре­де и пре фор­мал­ног при­кљу­че­ња ЕУ:

- У обла­сти раз­ме­не по­љо­при­вред­них про­из­во­да Ср­би­ја бе­ле­жи кон­стан­тан раст тр­го­вин­ског су­фи­ци­та у раз­ме­ни са ЕУ, а ове го­ди­не ће­мо у укуп­ној раз­ме­ни са све­том за­бе­ле­жи­ти су­фи­цит. За пр­вих осам ме­се­ци он из­но­си 185 ми­ли­о­на до­ла­ра.

На­ла­зи­мо се, та­ко­ђе, пред пот­пи­си­ва­њем два уго­во­ра ко­ји ће зна­чај­но из­ме­ни­ти сли­ку кон­ку­рент­но­сти срп­ске по­љо­при­вре­де, ко­ји ће под­ра­зу­ме­ва­ти нео­п­ход­но из­гра­ђи­ва­ње ка­па­ци­те­та за ана­ли­зи­ра­ње и успе­шно пре­го­ва­ра­ње.

Из­над све­га, на­ме­ће се да је по­ве­ћа­ње кон­ку­рент­но­сти, као је­дан од ци­ље­ва у Стра­те­ги­ји раз­во­ја по­љо­при­вре­де, у ин­ве­сти­ци­ја­ма, кроз зна­ње и опре­му, је­дан од усло­ва да бисмо би­ли рав­но­пра­ван парт­нер зе­мља­ма ЕУ. По­др­шка ин­ве­сти­ци­ја­ма од Ми­ни­стар­ства је, ре­ци­мо, 2003. го­ди­не из­но­си­ла 2 ми­ли­о­на евра, а ове го­ди­не 162 ми­ли­о­на евра.