Милан Париводић

Могућност заустављања процеса придруживања наше земље ЕУ:

- Си­гу­ран сам да Ср­би­ја и Цр­на Го­ра не мо­гу се­би да до­зво­ле тај лук­суз да због по­ли­тич­ких раз­ло­га, од­но­сно због Мла­ди­ћа, бу­де за­у­ста­вљен про­цес при­дру­жи­ва­ња ЕУ. Ми смо, као зе­мља, у том сми­слу већ по­при­лич­но у за­о­стат­ку, а ни Уни­ја ни­је не­ки клуб ве­чи­то отво­рен, у ко­ји сва­ко мо­же ка­да по­же­ли да при­сту­пи. То је екс­клу­зи­ван клуб у ко­ји мо­же да уђе са­мо она зе­мља кан­ди­дат ко­ја по­ка­же по­ли­тич­ку во­љу и ен­ту­зи­ја­зам у по­гле­ду ис­пу­ње­ња за­ко­но­дав­них, устав­них, при­вред­них и свих оста­лих па­ра­ме­та­ра ко­ји су нео­п­ход­ни.

Предстојећи пре­го­во­ри наше земље са СТО:

- Наши мул­ти­ла­те­рал­ни пре­го­во­ри, од­но­сно пр­ви рад­ни са­ста­нак са представницима Свет­ске тр­го­вин­ске ор­га­ни­за­ци­је, биће одржан 7. ок­то­бра ове го­ди­не. За то смо пот­пу­но спрем­ни. У по­гле­ду оно­га што је нај­о­се­тљи­ви­је, а то су ца­ри­не, у пре­го­во­ре ће­мо ући са по­зи­ци­је ко­ја ће омо­гу­ћи­ти да се на­ша при­вре­да и у го­ди­на­ма ко­је до­ла­зе шти­ти, од­но­сно ићи ће се на то да се уки­ну да­на­шње сто­пе од је­дан од­сто ко­је не­ма­ју ни­ка­кав фи­скал­ни ефе­кат. Ве­ли­ки број ре­фор­ми ко­је су би­ле услов за на­ше при­кљу­че­ње ка­ко Свет­ској тр­го­вин­ској ор­га­ни­за­ци­ји, та­ко и Европ­ској уни­ји, Ср­би­ја је већ спро­ве­ла. А, сâм про­цес при­кљу­че­ња СТО и ЕУ је за­пра­во је­дин­ствен про­цес.

У пре­го­во­ри­ма са СТО Ср­би­ја иде одво­је­но од Цр­не Го­ре:

- Та чи­ње­ни­ца не од­ре­ђу­је ни на ко­ји на­чин бу­дућ­ност др­жав­не за­јед­ни­це већ је по­сле­ди­ца пра­ви­ла СТО да све зе­мље ко­је има­ју утвр­ђе­ну ца­рин­ску те­ри­то­ри­ју мо­гу да бу­ду са­мо­стал­ни чла­но­ви ове ор­га­ни­за­ци­је. Притом је, да под­се­тим, то у пот­пу­но­сти у скла­ду и са прин­ци­пом "дво­стру­ког ко­ло­се­ка", ко­ји нам је одо­брен у пре­го­во­ри­ма за при­сту­па­ње ЕУ.

Усаглашеност про­пи­са ко­ји су бит­ни за др­жа­ве чла­ни­це, а који се до­но­се на ни­воу др­жав­не за­јед­ни­це:

- Да ни Ср­би­ја, а ни Цр­на Го­ра не би за­о­ста­ја­ле у пре­го­во­ри­ма, мо­ра се по­ја­ча­ти са­рад­ња у сег­мен­ти­ма као што су стан­дар­ди­за­ци­ја, ме­тро­ло­ги­ја, из­да­ва­ње сер­ти­фи­ка­та. За са­да, ту ни­је ура­ђе­но мно­го и лич­но ћу се за­ло­жи­ти да рад на по­ме­ну­тим обла­сти­ма буде убрзан.

Може ли на­ја­вљени ре­фе­рен­дум о не­за­ви­сно­сти Црне Горе да угро­зи по­зи­ци­ју у срп­ским пре­го­во­ри­ма о при­дру­жи­ва­њу СТО:

- Мак­си­мал­но ће­мо се по­тру­ди­ти да, не­по­во­љан за нас, ис­ход ре­фе­рен­ду­ма у Цр­ној Го­ри не успо­ри на­ше при­кљу­че­ње СТО. Су­ви­ше вре­ме­на већ смо из­гу­би­ли у ме­ђу­соб­ним раз­ми­ри­ца­ма и пре­го­во­ри­ма, а притом се не сме за­бо­ра­ви­ти да је члан­ство у СТО услов за ула­зак у ЕУ.

Европ­ска ко­ми­си­ја про­шле не­де­ље про­ду­жи­ла је зе­мља­ма за­пад­ног Бал­ка­на тр­го­вин­ске по­вла­сти­це до 2010. Има ли ова од­лу­ка ве­зе са мо­гу­ћим од­ла­га­њем про­це­са при­дру­жи­ва­ња ко­је је већ об­на­ро­до­ва­но за Хр­ват­ску:

- Ми­слим да то не­ма ни­ка­кве ве­зе са ди­на­ми­ком про­це­са при­дру­жи­ва­ња. Про­сто, ва­же­ћи про­пис о пре­фе­рен­ци­ја­ли­ма ис­ти­че кра­јем ове го­ди­не па би, да Европ­ска ко­ми­си­ја ни­је до­не­ла од­лу­ку о про­ду­жет­ку те по­вла­сти­це, сви уво­зни­ци на­ше ро­бе у Уни­ју мо­ра­ли за њу да пла­ћа­ју ца­ри­ну. Ова од­лу­ка за нас је би­ла оче­ки­ва­на и пред­ста­вља про­ду­же­так јед­ног парт­нер­ског од­но­са. Па­ра­лел­но са тим, во­ди­ће се пре­го­во­ри о стабилизацији и при­дру­жи­ва­њу, ко­ји би, ка­ко оче­ку­је­мо, тре­ба­ло да буду окон­ча­ни до ле­та на­ред­не го­ди­не.

Ср­би­ја као "ин­ве­сти­ци­о­ни ти­гар Бал­ка­на":

- Сма­трам да Бе­о­град мо­же да бу­де цен­тар ре­ги­о­на, а у пер­спек­ти­ви и да Ср­би­ја по­ста­не еко­ном­ски ти­гар на Бал­ка­ну. Сва­ки млад чо­век по­ста­ви се­би циљ шта же­ли да по­стиг­не у жи­во­ту и на то­ме ра­ди. Же­лим да и Ср­би да­нас раз­ми­шља­ју о томе шта ће би­ти ка­да ми бу­де­мо ја­ча и при­вред­но сна­жна зе­мља. Та ме­та­фо­ра са "ти­гром на Бал­ка­ну" на­ме­ње­на је на­шим гра­ђа­ни­ма ко­ји тре­ба да раз­ми­сле да ли је на­ша си­ту­а­ци­ја та­ко без­из­ла­зна ка­ко се мно­ги­ма чи­ни. Си­гу­ран сам да, ако бу­де­мо на то­ме ра­ди­ли, за де­се­так го­ди­на мо­же­мо да по­ста­не­мо ло­ко­мо­ти­ва при­вре­де на за­пад­ном Бал­ка­ну. За оства­ре­ње тог ци­ља по­треб­на је са­гла­сност свих по­ли­тич­ких фак­то­ра у зе­мљи. Су­ви­ше је сло­мљен мо­рал код нас. Тре­ба се под­се­ти­ти у ка­квој су си­ту­а­ци­ји би­ли Нем­ци 1918. го­ди­не или по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, или шта се мо­гло оче­ки­ва­ти ка­да је 1949. Изра­ел по­чео да се гра­ди бу­квал­но на пе­ску. Код нас по­ли­ти­ча­ри да­нас до­не­кле ком­пли­ку­ју при­ли­ке, уме­сто да се до­го­во­ре око иде­је ефи­ка­сне, при­вред­но ја­ке и по­ли­тич­ки ста­бил­не Ср­би­је.

Приоритети страних инвеститора за улагање у Србији:

- Њи­ма је ва­жно да ов­де бу­де мир­но и про­спе­ри­тет­но. И да има­ју прав­ну си­гур­ност, на шта че­сто упо­зо­ра­вам. Зе­мље у ре­ги­о­ну от­кло­ни­ле су ба­ри­је­ре за ин­ве­сти­ци­је, али ми још ни­смо. То су, пре све­га, при­ва­ти­за­ци­ја зе­мљи­шта, де­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја, фа­во­ри­зо­ва­ње ка­пи­тал­них ин­ве­сти­то­ра... Ми још мо­ра­мо да по­ра­ди­мо на ели­ми­ни­са­њу тих уских гр­ла.

Шта ће грађа­ни пр­во осе­ти­ти као бо­љи­так по­сле успешног то­ка пре­го­во­ра о стабилизацији и при­дру­жи­ва­њу ЕУ:

- Оно што да­нас ви­дим као про­бле­ма­тич­но је да Европ­ска уни­ја, укљу­чу­јући "шен­ген­ски круг зе­ма­ља", и да­ље спро­во­ди јед­ну ри­го­ро­зну по­ли­ти­ку из­да­ва­ња ви­за пре­ма на­шим гра­ђа­ни­ма. Оче­ку­јем да се то реши нај­ка­сни­је у вре­ме пот­пи­си­ва­ња Спо­ра­зу­ма о стабилизацији и при­дружи­ва­њу. Хр­ват­ска је, ре­ци­мо, већ у то­ку пре­го­ва­ра­ња тог спо­ра­зу­ма има­ла ли­бе­рал­ни режим из­да­ва­ња ви­за са зе­мља­ма "шен­ген­ског" кру­га.

Раз­би­ја­ње мо­но­по­ла по­већа­њем кон­ку­рен­ци­је:

- Нео­п­ход­но је раз­би­ти све мо­но­по­ле - у нашем енер­гет­ском сек­то­ру, сек­то­ру авио-са­о­браћа­ја, же­ле­зни­ци, јав­ном пре­во­зу, те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја­ма, и ја те иде­је увек из­но­сим пред сво­је ко­ле­ге у Вла­ди Ср­би­је.