Фото: Фонет

Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај разговор у целини.

Припремљеност Србије и СЦГ за предстојеће разговоре о статусу Космета:

- Србија и Црна Гора су спремне. Међународно право је на нашој страни, а и политички Влада Србије доста добро стоји. Иако мислимо да стандарди нису испуњени, што је показала и трагедија двојице српских младића пре десетак дана, прихватамо политичку реалност и спремни смо за разговоре.

Шта учинити да се рад Координационог центра више ослања на стручно знање, сарадњу с медијима и невладиним организацијама:

- Структурна реорганизација КЦ-а отвара пут ка сарадњи како међуресорској у министарствима, тако и у невладином сектору. Позваћу на сарадњу невладин сектор јер с њим имам одлично искуство из времена када сам била комесар за избеглице. С медијима сам увек имала одличну сарадњу. Сматрам да смо сви на истом, одговорном послу налажења најбољег решења за Косово и Метохију и његовог очувања.

Досадашњи учинак радних група:

- Имамо људски и политички интерес да се пронађу и идентификују сви мртви и нестали како са албанске, тако и са српске стране. Радна група за нестале заслужује похвале јер је доста учињено, а и даље се вредно ради. Али, повратак прогнаних Срба практично се не остварује, и то је болна тачка. Нажалост, и даље је на Космету присутан феномен
"капиларног крварења", односно лаганог и сталног одласка људи због опште несигурности, која је притисак сама по себи.

Да ли Србија може нешто да уради да се не понови стање са искључивањем струје Србима на зиму:

- Ако се изборимо да у Косовској енергетској корпорацији будемо други "провајдер", онда ће ситуација бити неупоредиво боља. Струја ће морати да се плаћа, али лихварски систем
(на пример, 5.000 евра дуга по домаћинству) може и мора да се битно ублажи.

Радне групе за енергетику и инфраструктуру:

- Радне групе за енергетику и за инфраструктуру стоје у служби опстанка српског и осталог неалбанског живља на Космету, као и будућег повратка. Борићемо се за то да постанемо други "провајдер" у енергетици јер за то имамо људске ресурсе, а имамо и право на то.

Учешће Срба у косметским институцијама и процес децентрализације:

- Децентрализација је у блокади јер не пристајемо да нас "превозе жедне преко воде". Имамо право и на формирање српских општина у северној Митровици, централном Космету, Косовском Поморављу...Нису нам потребни пилот пројекти са сумњивим придодавањем катастарске територије и албанских села да би се постигла мултиетничност. Све наше општине су мултиетничке! Осим тога, пилот истраживање ради се онда када се покушава нешто опасно што би могло да изазове лоше последице. Што се учешћа у косметским институцијама тиче, договор државног врха је да се у њима не учествује. Они који то сада чине немају легитимитет јер је на прошле изборе изашло само неколико промила Срба. Моја жеља је да постигнем јединство свуда, па и код косметских Срба. Треба много стрпљења, разговора, компромиса и договора.

Притисак да се прихвати План Б:

- Постоји План Владе Србије, па чему онда План Б који убацује албанска насеља у наше општине и садашњу танку српску већину, због албанског наталитета, претвара у албанску већину у веома блиској будућности.

Учешће заменика и помоћника министара у раду Координационог центра:

-Министарства ће учествовати у раду КЦ-а на нивоу помоћника јер се тако директно успоставља контакт и убрзава решавање проблема из различитих ресора. Увођење и других одговорних за опстанак и функционисање живота на Косову и Метохији, али и интерно расељених лица у Србији, подиже проблем Космета на много виши ниво од једног човека или једне странке. Понављам, Космет је сувише велика и сувише важна тема да бисмо могли себи допустити политиканство и странчарење.

Извештај Каја Еидеа о испуњености стандарда:

- Верујем у објективност Еидеа, па се сходно томе и надам да извештај неће бити неповољан по нас. Али, ако се то ипак деси, ми смо спремни на разговоре. Имамо Резолуцију 1244 УН којом се гарантује да је КиМ у саставу наше земље, а ту је и међународно право које штити територијални интегритет држава, па и право на територијални интегритет Србије, односно СЦГ.

Приче о албанској бројности, по принципу "чије овце онога и планина" спадају у репертоар родовских права, а не европских стандарда из 21. века. Има ту и једна флоскула која гласи "Ако имаш силу а немаш право, позови се на морал". Дакле, наводно због њихове велике патње, Албанцима на КиМ треба дати државу ради компензације. Сетимо се само Кушнера који је албанско дивљање 1999. године пред очима међународне заједнице правдао "оправданим гневом”. Оваква злоупотреба психолошке теорије акције и реакције представља оквир за отимачину, што је, дубоко верујем, у потпуној супротности са правним и моралним стандардима цивилизованог света.