Слободан Вуксановић

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Приоритети у наредној школској години:

- Решавање питања технолошких вишкова без отпуштања један је од приоритета Министарства у наредној школској години. Посебна пажња биће посвећена безбедности деце у школама и инсистираћу на томе да директори строго поштују правилнике о организацији екскурзија и рекреативне наставе јер су здрава и безбедна деца предуслов сваке реформе. На листи најзначајнијих активности су и смањивање наставног програма у основној школи до 30 одсто, обавезно учење два страна језика, спровођење трећег часа физичког васпитања, као и организација бројних семинара из различитих области у циљу усавршавања наставног кадра. У току наредне школске године, Министарство просвете ће наставити да уводи нове образовне профиле у средњим школама, усвојиће правилник о лиценци за директоре, а први пут ће Влада Србије у пуном износу финансирати рад допунских школа у дијаспори. Сваки ђак првак ће 1. септембра од Министарства просвете добити на поклон по шест свезака.

Решавање проблема технолошких вишкова у области образовања:

- Влада Србије није и неће разматрати рационализацију наставног кадра у основним и средњим школама у Србији, што значи да неће бити отпуштања просветних радника због мањег броја уписаних ђака у појединим школама. Министарство просвете је, у сарадњи са директорима школа, досад решило око стотину случајева технолошких вишкова и нико није добио отказ. Није тајна да у сиромашној Србији нема пара за социјалне програме у свим областима у којима би тај новац био потребан и због тога сматрамо да је ово најбоље решење. Ја сам професор по занимању, професорско дете и унук и на решавање проблема технолошких вишкова гледам као на личну ствар. Кад већ не можемо да обезбедимо професорима да имају плате од хиљаду евра, сматрамо да цех транзиције и пада наталитета, што је национални проблем, не треба да плате просветни радници.

У просвети, као и у другим областима не постоји универзални рецепт за целу Србију јер се поједини делови много разликују, те због тога решавамо случај по случај. Има школа у којима деца похађају наставу у три смене и где треба изградити још једну зграду пошто има вишка ученика у односу на простор, као што су нека предграђа Београда, а у центру тог истог града последњих година се рађало мање беба и зато има мање првака. Проблеме решавамо од школе до школе - неки наставник остаје да ради у истој школи, неко прелази у другу - у сваком случају задржавају посао.

Да ли међународне институције врше притисак на Министарство да смањи број прекобројних радника:

- Да ли сте приметили да ова гарнитура Министарства просвете има веома живу међународну активност и неуобичајено велику подршку појединаца и разних међународних институција? Зар је потребан бољи доказ подршке међународне заједнице од кредита Европске инвестиционе банке од 25 милиона евра за изградњу девет нових школа у Србији? Чекамо прву седницу Савезне скупштине да ратификује споразум који смо потписали и да кренемо да радимо јер сви послови треба да буду завршени до краја 2007. Не да нема притисака, већ има велике подршке, какве раније није било.

Преговори са репрезентативним синдикатима просветних радника око потписивања посебног колективног уговора:

- Преговори су почели и теку у врло коректној и конструктивној атмосфери. Синдикати су прихватили све сугестије Министарства за рад и запошљавање, а на следећем састанку у току ове недеље своје примедбе би требало да изнесе Министарство финансија. Немам ништа против да посебним колективним уговором буду регулисане отпремнине, али неће бити потребе да се то сада реализује јер смо донели одлуку која овај проблем решава бар за неколико наредних година. Ја сам за то да колективни уговор буде написан онако како желе синдикати јер је то за њих једна врста сигурности, али ја се држим своје речи. Ако неко буде желео да оде, можемо да му изађемо у сусрет, али нећемо доводити људе у ситуацију да се такве ствари примењују.

Рационализација школске мреже:

- Не мислим да је рационализација школског простора нужна и хитна. То што су школе полупразне, зависи према ком стандарду гледамо. По европском стандарду, оне нису полупразне већ врло комфорне, ако гледамо по неким нашим старим мерилима може се рећи да су школе полупразне, ако мислите да је нормално да у једном одељењу има 40 ђака. Нису школе полупразне, него ми треба да се одрекнемо тих сиротињских критеријума, уважавајући чињеницу да се рађа мање деце и да има мање првака. Немојте мислити да сам заборавио да неке средње школе, попут Кожарске и Спортске гимназије, имају проблема. У Београду је тај проблем најизраженији, али не треба због тога да правимо револуцију. Има много празних објеката који могу да буду адаптирани и да се ту сместе школе које раде у заиста лошим условима.

Конституисање Националног просветног савета:

- У организационом смислу то је посао Министарства просвете, али је због распуста конститутивна седница заказана за 9. септембар.

Како се тумачи то што Министарство мења наставне планове и програме:

- То се тумачи као поштовање закона јер у закону пише да уколико нема Националног просветног савета, све ингеренције преузима министар. Очекујем мало колегијално хвала што сам преузео десет пута већу одговорност него што би имао било који министар у регуларним условима. Да ли су чланови савета довољно стручни питање је за Скупштину Србије која их је бирала. По референцама које имају верујем да су стручни. Не треба заборавити да су чланови тог тела предлагани и бирани у демократској атмосфери, а ако они не ваљају и ако Скупштина не ваља, онда нам нема спаса.