Александар Чотрић

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.

Задаци новоформираног Одбора за попис дијаспоре:

- Основни задатак Одбора јесте да утврди методологију и координира активности за попис. Влада Србије издвојиће посебна средства из буџета за тај пројекат, а до краја године, пошто реализацију почињемо у септембру, Одбор ће се финансирати из буџетских резерви.

Начин прикупљања података:

- Подаци ће бити прикупљани од земаља у којима живе наши сународници, преко њихових завода за статистику, од имиграционих центара, са бироа рада, преко наших дипломатско-конзуларних представништава, општина и градова. Такође, од помоћи ће нам бити и подаци којима располаже Српска православна црква - број верника по парохијама и епархијама.

Процене о томе колико наших људи живи у иностранству:

- Често се манипулише цифрама од два до четири милиона, мада се реално сматра да Срба, на свих пет континената и у 120 земаља, има и више од поменута четири милиона. Подсећам на то да само у суседним земљама има око два милиона припадника српске националности. Широм света Срби су организовани у 1.300 удружења и 300 парохија Српске православне цркве. Овим пописом утврдила би се национална, образовна и старосна структура наших људи широм света.

Земље у којима је српска емиграција најбројнија:

- У Америци има око милион Срба, у Немачкој око 800.000, у Канади и Аустрији 300.000, у Француској, Швајцарској и Аустралији по 150.000. У свет је отишао највећи број наших земљака из источне Србије: Кладова, Неготина, Зајечара, Пожаревца...
Према подацима општине Петровац на Млави, чак 25 одсто становника са те територије живи у иностранству.

Каква је ситуација у земљама у окружењу и у бившим републикама:

- Врло забрињавајућа. Последњи попис из 2003. године показао је да у Хрватској данас живи само 200.000 Срба, за разлику од 1991. године, када их је било око 600.000. У осталим земљама бивше Југославије такође се битно смањио број наших људи: У Словенији за 10.000, у Македонији за 5.000, док у БиХ није ни направљен никакав попис, а многи Срби признају да из страха не смеју ни да се пријаве. Не охрабрују ни подаци из суседних држава: у Румунији је за последњих 10 година број Срба смањен са 32.000 на 22.000, а у Мађарској од 50.000 Срба с почетка прошлог века, сада живи само 3.600 наших сународника.

Позитиван пример Срба који живе у Турској:

- Готово милион људи из Рашке и са Косова живи у Турској , највише у Истанбулу. То је емиграција која је настајала од времена балканских ратова па надаље, али су до данас сачували свест о српском пореклу и језику. Они сада желе српско држављанство, а из нашег конзулата у Истанбулу потврђују нам да је интересовање из дана у дан све веће.