Кубуровић је на Министарском форуму Европска унија –Западни Балкан у области правосуђа и унутрашњих послова, који се одржава данас и сутра, подсетила на то да је 2013. године усвојена Национална стратегија реформе правосуђа за период 2013-2018. године.

Тај документ је предвиђао независност, непристрасност, стручност, одговорност и ефикасност правосуђа, као пет основних начела реформе правосуђа.

Она је навела да су током пет година од доношења Стратегије предузете многе значајне реформе, како би се постигли поменути стратешки циљеви, уз напомену да је постигнут напредак, али да има још има много простора за даља побољшања.

Према њеним речима, ефикасност и квалитет правосудног система, заједно са независношћу правосуђа, представљају главна начела и смернице за даље реформе и гарантују ефективност правосудног система у целини.

Текућа реформа Устава Србије представља сјајну и ретку прилику да се ојачају и побољшају сви аспекти правосудног система и да се створи чврста основа за све будуће реформе, истакла је Кубуровић и додала да циљ уставне реформе треба да буде елиминисање политичког утицаја на правосуђе са једне стране и, са друге, стварање основе за стручније, ефикасније и одговорније правосуђе.

Она је указала на то да је један од задатака из Акционог плана за Поглавље 23 био и израда и усвајање новог закона о заштити података о личности, уз напомену да је Предлог тог закона, чији је текст добио позитивно мишљење Европске комисије и „Евроџаста“, коначно усвојила Влада и тренутно се налази у скупштинској процедури.

Према њеним речима, подстицање ефикасности и квалитета правде тесно је повезано са приступом правди, а ресорно министарство је уложило велике напоре у овој области.

С тим у вези, Влада Србије је у септембру коначно усвојила Нацрт закона о бесплатној правној помоћи, након широке и дуготрајне јавне дебате, опсежних консултација и ревизија неколико нацрта, које су трајале дуже од десет година, истакла је Кубуровић.

Она је објаснила да је циљ овог закона да се обезбеди ефективан и равноправан приступ правди, да се успоставе стандарди за одговорност и контролу квалитета услуга, као и да се успостави евиденција о пружаоцима услуга бесплатне правне помоћи.

Успостављање Правосудно-информационог система, који је омогућио електронску размену података у реалном времену између правосудних органа са једне стране и других државних институција, допринело је значајном унапређењу ефикасности целог правосудног система, истакла је Кубуровић.

Она је указала на то да је успостављен Систем централне статистике како би се на дневном нивоу генерисали извештаји о раду судова, уз напомену да систем тренутно прикупља ажуриране податке из судова опште надлежности, генерише их и објављује извештај преко веб-страница судова и Министарства правде.

Према њеним речима, Министарство правде увело је и апликацију "е-Суд", која се већ користи у Управном суду и у потпуности дигитализује управне спорове.

Према плану развоја е-правосуђа, "е-Суд" ће се проширити на поступке пред привредним судовима, што ће довести до значајних уштеда како за суд, тако и за странке, нагласила је Кубуровић.

Србија је, како је оценила, остварила значајна побољшања од 2017. године, када је реч о охрабривању судова да своју пажњу усмере на организовање рада, као и да се пружи подршка медијацији.

Кубуровић је објаснила да је ове јесени заузет стратешки приступ унапређењу примене медијације, и додала да је Србија на највишем нивоу посвећена борби против финансијског криминала, укључујући и прање новца и финансирање тероризма.

Такође, како је додала, последње три године Србија је спровела значајне нормативне и институционалне реформе, при томе изражавајући јасну политичку вољу на највишем нивоу у борби против прања новца.

Она је указала на то да је усвајањем новог Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала, тероризма и корупције, створена јака нормативна основа за успостављање новог система организације рада тужилаштава и судова, као и за јачање стручних ресурса државних органа, као што је на пример увођење финансијских форензичара.

Према њеним речима, формирана су четири регонална центра за борбу против корупције и криминала, проширена је надлежност Тужилаштва за организовани криминал, виша тужилаштва у оквиру којих су формирани наведени центри, сада имају могућност формирања и тзв. ударних група.

Више од 300 судија, тужилаца, полицајаца и представника других релевантних институција прошло је обуку за ефикасно спровођење овог закона. Већ имамо и прве резултате примене закона, навела је Кубуровић и изнела податак да су за нешто више од седам месеци судови изрекли 142 осуђујуће пресуде, од којих су 54 затворске казне.


На маргинама форума, Кубуровић се састала и са комесаром за правосуђе, права потрошача и равноправност полова Вером Јуровом са којом је разговарала о спровођењу Акционог плана за Поглавље 23 и даљој подршци Европске уније Србији у процесу евроинтеграција, наводи се у саопштењу Министарства правде.