Фото: Танјуг

Вукосављевић је на свечаности поводом представљања тог документа оценио да је његовом израдом ово министарство, у сарадњи са другим установама културе и Министарством трговине, туризма и телекомуникација, успело да дође до вредног искорака у процесу дигитализације.

Он је објаснио да се Правилником уређују услови, задаци, послови, стандарди и процеси дигитализације културног наслеђа, односно покретних и непокретних културних добара, нематеријалног културног наслеђа и добара која уживају претходну заштиту.

Верујем да имамо разлога да будемо задовољни тренутним стањем у којем се налази српска култура, када је реч о процесу дигитализације, навео је Вукосављевић и додао да установе које врше делатност заштите културних добара у процесу дигитализације користе различите информационе системе.

Он је прецизирао да су то: ИМУС за музеје којим управља Историјски музеј Србије, Информациони систем непокретних културних добара, којим управља Републички завод за заштиту споменика културе и АРХИС за архиве којим управља Архив Србије.

Министар је рекао да ту спада и База дигиталне библиотечко-информационе грађе, која се односи на стару и ретку књигу, а којом управља Народна библиотека Србије, најавивши да је у плану информациони систем филмске и аудио-визуелне грађе којим ће управљати Југословенска кинотека.

Према његовим речима, паралелно са уређењем области дигитализације културног наслеђа, Министарство културе и информисања завршило је рад на изради закона о архивској грађи и архивској делатности и измене и допуне Закона о култури.

На поменутој свечаности у Народном музеју, помоћник министра културе Дејан Масликовић уручио је захвалнице представницима државних органа, установа, компанија, образовних институција и појединцима на помоћи и подршци у спровођењу процеса дигитализације у поменутој области.