Фото: www.presscentar.rs

У саопштењу се наводи да је од 2008. године Комесаријат за избеглице и миграције, у сарадњи са УНХЦР-ом, Републичким заводом за статистику, али и самостално, у више наврата спровео истраживања о интерно расељеним лицима и њиховим потребама.

Најновију публикацију "Стање и потребе интерно расељених лица" Комесаријат је израдио на основу података које су прикупили општински повереници за избеглице.

Комесаријат је 2013. године направио базу података која се редовно ажурира, а која садржи основне податке о домаћинствима и њиховим члановима, социјалној угрожености, као и исказаној потреби за побољшањем животних услова.

У Србији (без Косова и Метохије) евидентирано је 199.584 интерно расељена лица са подручја те покрајине. Од тог броја 68.514 (16.644 породице) је у стању потребе, при чему већина тих породица живи у градским срединама у Западној Србији и Шумадији, док је мањи број у Војводини.

Већина интерно расељених лица је старости између 19 и 59 година, док је просечна старост 39 година. Удео жена и мушкараца је приближно исти (49,21 одсто односно 50,79 одсто). Интерно расељена домаћинства имају у просеку 4,12 чланова.

Већина интерно расељених лица изјашњавају се као етнички Срби (76,7 одсто), Роми (14,9 одсто), док је удео Црногораца, Бошњака, Муслимана и Горанаца знатно нижи.

У Србији је евидентирано 1.435 интерно расељених породица Рома (10.188 особа). Многи расељени Роми живе у тежим условима него остали грађани Србије, остала интрено расељена лица, па чак и Роми који нису интерно расељени.

Мање од десет одсто интерно расељених лица поседује објекат у којем живи, док су више од половине подстанари или станују код рођака или пријатеља.

Чак 5.500 породица живи у неусловном смештају који би могао бити значајно побољшан. Приближно 50 одсто интерно расељених одлучује се за грађевински материјал као помоћ у решавању стамбеног проблема, док њих 20 одсто преферира сеоско доманћинство, 19,5 одсто станове у закуп, а 10,5 одсто породица би се преселило у станове за социјално становање у заштићеним условима.

Више од половине расељених (56,5 одсто) наводи да им је имовина на Космету уништена, а 11,25 одсто наводи да је оштећење имовине толико велико да она није усељива.

Према резултатима истраживања, свега седам одсто расељених размишља о повратку у место порекла, при чему дужина расељености доприноси губитку наде и жеље за повратком.

Они као главне предуслове за повратак наводе безбедност (58 одсто), обнову и поврат узурпиране имовине (20 одсто).

Шеф Представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер навео је да ова изванредна студија показује велике потребе које многа интерно расељена лица имају још увек, приближно 20 година након што су избегла са Космета, као и значајне напоре Комесаријата протеклих година да побољша њихов положај.

Ми снажно подржавамо укључивање потреба интерно расељених у Националну стратегију одрживог развоја Србије да би се обезбедило да они не буду изостављени у напретку Србије у процесу европских интеграција и Агенде 2030 одрживог развоја, поручио је Шодер.

Заменик Комесара за избеглице и миграције Србије Светлана Велимировић објаснила је да је посао Комесаријата да редовно прати потребе корисника како би што боље искористили расположива средства, која су ограничена.

Она је навела да би добре праксе из Регионалног програма стамбеног збрињавања најугроженијих избеглица из бивше Југославије могле да послуже као модел решавања стамбених потреба интерно расељених са Космета.