Акција „Негујмо српски језик“ је покренута 2015. године са намером да се афирмише брига о српском језику и подигне ниво свести о значају правилног писања и говора.

Ову акцију је представио драмски уметник и директор УК "Вук Караџић" Светислав Гонцић, додавши да је она проширена на републички ниво доласком Владана Вукосављевића на место министра културе и информисања.

Као увод у дијалошки део трибине, коју је осмислио и водио књижевник и посебни саветник министра Драган Хамовић, послужила је песма "Моћ говора" Бранислава Петровића, изведена на српском и француском, док су трибину затвориле песме Васка Попе, такође на оба језика.

На почетку трибине, Хамовић је приметио да смо заштитили основне ресурсе за живот – земљу, воду и ваздух, и запитао се да ли матерњи језик треба да се штити и шта се тиме штити.

Зналци кажу да је наше разумевање света језичке природе, језик нас обликује и то дубински. Зато ако нам није потребна дубина, не треба нам ни језик који нас је формирао. Ако нам не треба, онда можемо слободно научити језик универзалног света који иронично називају логиш, рекао је он.

Хамовић је подсетио на речи француског мислиоца Жана Бодријара, који каже да живимо у добу које производи све више информација, а све мање смисла, оценивши да је ово можда део одговора на наше питање.

Велики српски писац Милован Данојлић, како је подсетио, давно је рекао да нам се говор испостио онолико колико нам се живот испостио и да је ово време рушења, кварења и незналаштва, али да ништа није почело јуче, нити ће се завршити сутра.

Хамовић је додао и да је због тога покренута акција "Негујмо српски језик".

Учешће на трибини Арноа Гујона, оснивача организације „Солидарност за Косово“, поздрављено је издашним аплаузима, а он је на духовит начин говорио о изазовима самосталног учења српског језика и о томе како је тиме дубље упознао српски народ, најпре на Косову и Метохији.

Гујон је рекао да се када је научио српски језик променио његов поглед на Србе јер се зближио са њима, а и боље је прихваћен јер је свакако лакше говорити о својим проблемима, мукама, надама на матерњем језику, него на страном или чак преко посредника.

Професор Вељко Брборић, који је и шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду, поделио је своја искуства о самој акцији, као и о актуелним искуствима наставе српског језика и језичке политике.

По завршетку званичног дела програма, публика је иницирала наставак разговора, уз низ питања и коментара, у којима је изражавана подршка акцији, али и потреба за још свеобухватнијим радом државе на неговању српског језика у расејању.

Гујон је, од Министарства културе и информисања, добио на дар репрезентативни избор српске усмене баштине Вука Караџића у преводу на француски (издање Вукове задужбине), а помоћник министра Ивана Дедић, која је организатор париске трибине, обезбедила је пратиоцима програма мајице са логом акције „Негујмо српски језик“, наводи се у саопштењу.