У саопштењу се наводи да се због тога од жена у науци очекује да се више доказују и које тиме прихватају мушка начела у обављању функција.

Оптерећеност жена кућним пословима и флексибилно радно време које омогућава да патријархални обрасци у домаћинству опстану, као и изостајање принципа родне равноправности из нормативног оквира у овој области главни су резултати истраживања “Универзитети између меритократије и патријархата: Жене и моћ делања”.

То истраживање је спровео Институт за филозофију и друштвену науку, уз подршку Координационог тела за родну равноправност и ПЕРФОРМ пројекта Швајцарске агенције за развој и сарадњу.

Саветница потпредседника Владе Србије Љиљана Лончар истакла је да Координационо тело за родну равноправност пружа пуну подршку женској научној заједници, додавши да се само кроз политике једнаких могућности положај жена у науци може променити.

Жене јесу лидерке у овој области и треба да буду снажне носитељке промена. Жена у науци има, али патријархални обрасци задиру и у ову област, па напредовање у академској заједници иде у корист мушкараца, чему у прилог говори и САНУ, где жена готово и нема, рекла је Лончар.

Она је додала и да академска заједница није имуна на дискриминацију, иако постоји перцепција да је заснована на меритократији, која се не доводи у питање.

Нови ректор Универзитета у Београду Иванка Поповић изразила је захвалност на подршци Координационом телу за родну равноправност и пројекту ПЕРФОРМ, и истакла да се проблеми и тешкоће могу решавати једино проактивним приступом академске заједнице.

Тим Београдског универзитета припремио је Акциони план мера за превазилажење проблема родне равноправности. Жене су присутне у академској науци, али морамо побољшати квалитет њиховог учествовања у истраживањима како бисмо отворили нове потенцијале и постепено савладали патријархалне стеге. Очекујем да у наредних неколико година направимо помаке, рекла је Поповић.