НИС треба да постане генератор развоја привреде Србије Београд, 22. јул 2005. године - Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов у интервјуу за данашњи "Блиц" говори о приватизацији Нафтне индустрије Србије (НИС), најавама приватизације Електропривреде Србије (ЕПС) и цени киловат-сата.
Кретање цене сирове нафте на светском тржишту: - Због неповољних кретања цена сирове нафте на светском тржишту и немотивисаности приватника да је увезу јер би увозили на сопствену штету због кашњења у усклађивању цена сирове нафте и деривата код нас, дошло је до поремећаја биланса у одређеним врстама деривата. Привреда није трпела и дошло је само до поремећаја у снабдевању. Да ли то значи да је разлог несташица непоштовање Уредбе о ценама, пошто је за сваку корекцију потребна и сагласност Министарства финансија и Министарства трговине, туризма и услуга: - Може и тако да се каже. Министарство се увек залагало за поштовање Уредбе о ценама и редовно је слало правилнике, али свако од нас у Влади има своје одговорности. Наше је да то поштујемо и да се трудимо да снабдевеност буде задовољавајућа, а други ресори имају циљ и задатак да држе макроекономске показатеље, да не буде поремећаја у монетарној сфери, тако да у том смислу Влада мора да процени шта јој је од већег интереса и онда је дошло до тога. На који начин ће бити приватизован НИС, односно за који модел приватизације се залажу Министарство рударства и енергетике и Влада Србије: - Министарство рударства и енергетике одувек се залагало за подизање вредности националне нафтне компаније кроз модернизацију њених делова, а тек потом за приватизацију. Примарни разлог није био да се у процесу приватизације постигне већа финансијска вредност компаније, него да се трајно обезбеди наша нафтна компанија, као и да, по свим својим перформансама, буде конкурентна осталим компанијама у региону. Посебно нам је било важно да НИС постане генератор развоја привреде Србије. Министарство рударства и енергетике се залагало и залаже се за приватизацију на принципу продаје дела акција НИС-а, конзорцијуму компанија. По вашем мишљењу, која нафтна компанија је најбољи избор: - Досадашњи разговори са заинтересованим компанијама показали су да и међу њима постоје различита гледишта о начинима њиховог уласка у власничку структуру НИС-а. Неки су заинтересовани за модернизацију рафинеријских капацитета, други, опет, за стратешко партнерство у области снабдевања сировом нафтом, трећи би да учествују у модернизацији прометне сфере, а четврти су заинтересовани за класичну куповину. На неки начин, та разноликост инвестиционих интереса могла би да буде компаративна предност за НИС, јер би се истовремено помирили, али и исказали многи јаки интереси. Истовремено, пословодство НИС-а и представници државе би морали да буду и те како будни код таквог начина улагања у националну нафтну компанију у случају да се држава изјасни да сачува већински пакет у власништву. Зато смо у Министарству рударства и енергетике склони да кажемо да НИС-у није потребан један партнер, већ конзорцијум у коме би, свако у свом домену интереса, подизао вредност компаније и сходно својим улагањима партиципирао. Када ће бити расписани тендери: - Онда када приватизациони саветник то предложи, а то је до краја ове године. Има ли међу заинтересованим компанијама оних које фаворизује Влада Србије: - Не можемо ми из Министарства рударства и енергетике говорити у име Владе Србије. Осим тога, Влада Србије није један човек па да он може некога да фаворизује. Што се тиче овог министарства, јасно је да никога не фаворизујемо. До сада смо обавили низ разговора са представницима многих компанија и сви су имали подједнак третман. Ако је у питању фаворизовање неке компаније, онда би то учинили за ону компанију или оне компаније које ће у потпуности реализовати државне интересе у овом енергетском сектору. То је, пре свега, стабилно снабдевање квалитетним дериватима, обезбеђење енергетског биланса земље, тржишне цене, али које ће бар неко време уважавати могућности овог тржишта и степен привредног развоја, уз истовремену модернизацију прерађивачких капацитета. Шта ММФ тражи кад је у питању отпуштање радника: - Представници Међународног монетарног фонда никада нису говорили о броју радника које би наводно требало отпустити у сектору енергетике. Сви разговори, односно њихове сугестије када су у питању енергетске компаније у Србији односили су се искључиво на њихово достизање ефикасности тржишно оријентисаних компанија. На који начин ће бити извршена приватизација ЕПС-а: - О приватизацији Електропривреде Србије (ЕПС) сувише је рано говорити. Највеће српско јавно предузеће налази се на путу реорганизације и истовремене ревитализације производних и преносних капацитета. То су сада приоритетни послови које треба обавити. Тек када се заврши реорганизација, а то значи издвоје споредне активности, ЕПС може ући у припремну фазу за евентуалну приватизацију. На који начин, то ћемо видети, али је став овог министарства одавно изречен и подразумева да нисмо за продају делова ЕПС-а. Тај процес се мора обавити у складу са енергетском политиком Владе Србије и стратегијом развоја енергетике, која је усвојена у републичкој скупштини, и обавезама које проистичу из тих докумената. Уважавајући искуства у региону, јасно је да је прерана приватизација и продаја делова електро-енергетских компанија, било да се ради о производним или дистрибутивним деловима, донела доста невоља државама које су то учиниле. Ми смо и до сада пажљиво пратили шта се дешава у суседним државама и не желимо да направимо грешке које су тамо учињене. Када ће цена струје бити економска и колика би требало да буде: - Било би идеално када би то било сутра, али је то просто немогуће. Електропривреда Србије још није достигла ни цену која обезбеђује просту репродукцију, јер ЕПС из садашње цене једног киловат-сата не може да покрије ни трошкове производње. Та цена која би покрила бар трошкове производње јесте око 4,5 евро центи. Међутим, економска цена струје подразумева далеко више од покривања просте репродукције, а то значи и обезбеђење средстава за инвестиције у изградњу нових капацитета, модернизацију постојећих, улагања у заштиту животне средине, обезбеђење одрживог развоја. Тек када се сви ти параметри испоштују као елементи цене електричне енергије, онда је то економска цена и њу поштују и примењују високоразвијене земље Запада, јер имају пре свега висок стандард грађана који могу да плате киловат-сат осам, девет или 11 евро центи. Што пре ми достигнемо такав ниво, то је боље за Србију и за њене житеље. Мислим да смо као држава пропустили шансу да одмах после успостављања демократске власти у земљу уведемо и економске цене енергената. Тако су учиниле све државе бивше Југославије. Чак и у Албанији домаћинства плаћају просечну цену електричне енергије од 4,17 евро центи, а ми смо, после поскупљења 1. јула ове године, достигли 3,4 евро цента. |
||||||
http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=32810 | ||||||
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs | ||||||