У саопштењу се наводи да је том приликом живот изгубило или се води као нестало више од 2.000 људи, а сећање на десетине километара дугу колону оних који су у Србију стигли преко Босне и Херцеговине (БиХ) и данас сведочи о једном од најмасовнијих егзодуса на овом поднебљу.

Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 18.000.

Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата.

Хрватска ће 4. август славити као дан победе, док ће Срби палити свеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.

Упркос помацима оствареним кроз процес регионалне сарадње и спровођење Регионалног стамбеног програма и даље су актуелна нерешена питања доспелих, а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, одузетих станарских права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта.

Оно што посебно забрињава јесте изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.

Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији јер је процес повратка скоро заустављен.

Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад у значајнијем броју ни не деси, стварајући атмосферу која враћа регион у деведесете.

Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије је изразио захвалност међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији ЕУ у Србији на свим средствима за решавање стамбених потреба избеглица, уз напомену да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију.

Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде решавању избегличких проблема.

У том смислу очекује се даља подршка међународне заједнице, а Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе.

Помен жртвама биће одржан у недељу, 5. августа, у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду, као и у многим општинама широм Србије, додаје се у саопштењу.