Фото: mod.gov.rs

Пројекат "Обнова последица поплава – израда мапа угрожености и мапа ризика за територију Србије" који се финансира из ИПА 2014 у износу од 6,15 милиона евра, уз имплементациону подршку Светске банке, представљен је на војном аеродрому Батајница.

Новцем пројекта обезбеђена је опрема за ласерско снимање терена из ваздуха, као и хардвер и софтвер за обраду података добијених аерофотограметријском LiDAR камером, као и једно теренско возило.

Тим пројектом биће израђене карте ризика за 74 подручја која су дефинисана као плавна подручја, или за око 9.500 квадратних километара, а Војногеографски институт спроводиће снимање терена 2018. и 2019. године.

Вулин је том приликом рекао да Војска Србије као свој задатак има сарадњу са цивилним властима у случају елементарних непогода не само када се догоде, већ и у виду превенције и санирања штете да она буде што мања.

Војногеографски институт има пред собом велики посао, али ће то помоћи Србији да се боље носи са потенцијалним претњама, да предвиђа догађаје и иде им у сусрет, нагласио је министар и додао да је свако улагање у Војску Србије улагање у квалитет живота грађана.

Фабрици је рекао да је пројекат део пакета помоћи који ЕУ даје Србији у борби против климатских промена, посебно после поплава 2014. године, додавши да је ЕУ помогла Србију са 172 милиона евра за превенцију и санирање последица поплава.

Први део помоћи тицао се санирања последица поплава и обнове, а сада се бавимо превенцијом и ради се о најновијој технологији, рекао је он.

Фабрици је објаснио да је поклоњена опрема којом ће се мапирати терен, израдити карте ризика, додајући да је обезбеђен софтвер, хардвер и обука за њено коришћење.

Главни фокус пројекта јесте израда мапа за спречавање будућих поплава или макар санирање и смањење последица поплава, рекао је он и подсетио на то да је Делегација ЕУ у протекле четири године са властима Србије радила на санирању последица поплава у 51 општини.

Благојевић је изразио захвалност ЕУ и Војногеографском институту који ће спровести пројекат, напомињући да је ЕУ највећи донатор у санирању последица поплава, а такође је наставила да учествује у помоћи Србији да ојача превентивни систем.

Огроман посао урађен је у протекле четири године, али морамо да радимо више, паметније и ефикасније, рекао је он и додао да нам време не иде на руку јер су непогоде све чешће.

Опрема треба да помогне унапређењу припремљености за случај поплава, да ресурсима располажемо ефикасније и да боље реагујемо, нагласио је Благојевић.