Хибрид мрког и поларног медведа збринут у прихватилишту у Швајцарској Београд, 6. јул 2018. године – Министарство заштите животне средине Владе Републике Србије саопштило је да је, захваљујући сарадњи са међународном невладином организацијом "Четири шапе" (Vier Pfoten) и Зоолошким вртом Палић, мужјак хибрида мрког и поларног медведа (Ursus arctos x Ursus maritimus) збринут јуче у специјализованом прихватилишту за медведе у месту Ароса, у Швајцарској.
У саопштењу се наводи да је тај мужјак медведа, који је прошле године трајно одузет судском пресудом након заплене покрајинске инспекције за заштиту животне средине у Србобрану крајем октобра 2016. године, 2. јула седиран у раним јутарњим часовима у Зоолошком врту Палић и након детаљног ветеринарског прегледа утоварен у транспортни кавез за пут од више од 1.400 километара. Медвед је транспортован специјалним возилом НВО "Четири шапе" за транспорт дивљих животиња, а након 28 сати вожње, по приспећу у Арос, кавез са медведом је морао бити транспортован скијашком гондолом до самог прихватилишта, с обзиром на то да је њихова укупна тежина била преко пола тоне. Хибрид мрког и поларног медведа из Србије је први становник новог прихватилишта у Ароси, чије је званично отварање планирано у августу ове године. Овај медвед је дужи низ година боравио у заточеништву у Србобрану у простору испод сваког прописаног минимума, односно у металном кавезу који је био 2,4 метра дужине, 1,2 метра ширине и 1,2 метра висине. Крајем октобра 2016. године, медвед је одузет и измештен у Зоолошки врт Палић, као мера хитног збрињавања док се не пронађе оптимално решење. У прихватилишту за медведе у Ароси медвед сада има на располагању унутрашњи простор од више од 300 квадрата и спољашњи простор од 1,6 хектара. Овај примерак хибрида мрког и поларног медведа рођен је у заточеништву у Србији 2006. године. С обзиром на то да у датом периоду нису постојале одредбе у националним прописима које ближе регулишу држање дивљих животиња у заточеништву, неконтролисано размножавање оваквих животиња у склопу зоолошких вртова је неретко доводило до тога да оне брзо постану вишак и заврше у неодговарајућим условима, као што су циркуске менажерије и приватно власништво. Због неодговорности држалаца дивљих животиња, а посебно опасних дивљих живоитња, врло често долази до ситуација у којима се дивље животиње држе у неодговарајућим условима, што, поред угрожавања саме добробити животиња, често представља и веома озбиљну опасност по безбедност људи. Прописи којима се ближе дефинишу услови за држање дивљих животиња у заточеништву, укључујући и ограничења, односно забране држања појединих врста дивљих животиња, прописани су 2010. године. Забрана држања појединих врста дивљих животиња у заточеништву, осим у склопу зоолошких вртова и неколико других изузећа, односи се пре свега на дивље животиње које могу бити опасне по људе, што подразумева животиње попут крупних звери, мајмуна, отровних змије и слично. Сви медведи, односно животиње које припадају породици Ursidae, заштићени су Конвенцијом о међународном промету угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES) и националним прописима, а мрки медвед (Ursus arctos) има статус строго заштићене врсте у Републици Србији, истиче се у саопштењу. |
|||
http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=326213 | |||
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs | |||