У саопштењу се наводи да се до данас на своје предратне адресе вратило мање од пет одсто, док је одржив повратак забележен у само 1,9 одсто случајева.

Одрживи повратак остварен је у руралним срединама, док је повратак у урбане средине потпуно онемогућен.

Повратак на Косово и Метохију није адекватно третиран од стране међународне заједнице иако су, без икакве сумње, интерно расељена лица из наше јужне покрајине најугроженија расељеничка популација у Европи.

Процене су да се на Косово и Метохију у протеклих деветнаест година вратило свега 4.000 расељених, и они се свакодневно суочавају са низом проблема који се не отклањају управо да би се преостали расељени обесхрабрили у намери да се врате на своја имања.

Осим са физичким нападима на повратнике, њихову имовину и верску и културну баштину, суочени су са немогућношћу остваривања прва на поврат приватне имовине и масовним издавањем дозвола за легализацију објеката које узурпатори подижу на земљишту расељених лица, што је једна од кључних препрека одрживом повратку.

Упркос лошим резултатима повратка, и даље постоји велики број интерно расељених који желе да се врате на Космет, што потврђује и овогодишње истраживање УНХЦР-а према којем чак 95,7 одсто анкетираних породица показује заинтересованост за повратак.

Расељени као недостајуће услове наводе решавање стамбених и других имовинских питања, безбедност, слободу кретања и запошљавање.

Канцеларија за Косово и Метохију наставиће да се бори за стварање услова за повратак интерно расељених лица у нашу јужну покрајину, а један од важних корака у том смеру биће и реализација пројекта „Сунчана долина“, којим ће бити осигурани услови за одрживи повратак приближно 300 породица, додаје се у саопштењу.