Београд, 18. мај 2018. године – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић учествовала је данас на скупу “Положај жена на селу и кaко га побољшати” који су организовали Привредна комора Војводине и дневник Пољопривредник.
Божовић је том приликом рекла да куће у којима живе жене на селу су у 88 одсто случајева у власништву мушкараца, не поседују земљу у 84 одсто случајева и готово да не поседују средства за пољопривредну производњу.
Жене чине 55 одсто незапосленог руралног становништва и 74 одсто неплаћених помажућих чланова/чланица пољопривредних газдинстава, навела је Божовић и додала да су традиционално наслеђени стереотипи и економски условљени стандард женама у руралним крајевима основна препрека да буду равноправне.
Према њеним речима постоје значајне разлике у неформалној запослености између мушкараца (28,8 одсто) и жена (43,4 одсто), а жене из сеоских подручја су осам пута заступљеније у неформалној запослености од жена из градских подручја (5,5 одсто), као и да знатно су мање покривене пензијским и здравственим осигурањем у односу на мушке чланове домаћинства.
Укупно 12 одсто жена нема здравствено осигурање, а преко 60 одсто жена није покривено пензијским осигурањем. Код жена које се налазе у статусу помоћних чланова/чланица домаћинства стање је још неповољније − чак 93 одсто не уплаћује пензијско осигурање, углавном због недостатка новца. Овакав положај их излаже већем ризику од сиромаштва, истакла је државни секретар.
Божовић је истакла да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у циљу унапређења положаја жена које се баве пољопривредом предложило Влади Републике Србије, а Скупштина Србије донела нови Закон о финансијској подршци породицама са децом, па према том закону право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета могу остварити жене које су у радном односу на пољопривредном газдинству.
Законом о финансијској подршци породици са децом који почиње да се примењује од 1. јула 2018. године прописано је ново право, на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета.
Ово право моћи ће да остваре и мајке које су носиоци породичног пољопривредног газдинства и имају статус лица које самостално обавља делатност према закону којим се уређује порез на доходак грађана.
Као основ за утврђивање висине остале накнаде, која ће се исплаћивати у нето износу, узеће се основица на коју су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у 18 месеци пре рођења детета а који су евидентирани у ЦРОСО.
Право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета моћи ће да остваре и мајке које су у периоду од 24 месеца пре рођења детета биле пољопривредни осигураници.
Као основ за утврђивање висине остале накнаде која ће се исплаћивати у нето износу узеће се основица на коју су плаћени доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање у 24 месеца пре рођења детета а који су евидентирани у ЦРОСО.
Божовић је истакла да се Министарство обавезује да ће у складу са принципима које заступа Влада Србије унапређивати положај свих својих грађана равноправно, и жена и мушкараца, и оних који живе у граду и оних који живе на селу, младих и старих, наводи се у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Жене чине 55 одсто незапосленог руралног становништва и 74 одсто неплаћених помажућих чланова/чланица пољопривредних газдинстава, навела је Божовић и додала да су традиционално наслеђени стереотипи и економски условљени стандард женама у руралним крајевима основна препрека да буду равноправне.
Према њеним речима постоје значајне разлике у неформалној запослености између мушкараца (28,8 одсто) и жена (43,4 одсто), а жене из сеоских подручја су осам пута заступљеније у неформалној запослености од жена из градских подручја (5,5 одсто), као и да знатно су мање покривене пензијским и здравственим осигурањем у односу на мушке чланове домаћинства.
Укупно 12 одсто жена нема здравствено осигурање, а преко 60 одсто жена није покривено пензијским осигурањем. Код жена које се налазе у статусу помоћних чланова/чланица домаћинства стање је још неповољније − чак 93 одсто не уплаћује пензијско осигурање, углавном због недостатка новца. Овакав положај их излаже већем ризику од сиромаштва, истакла је државни секретар.
Божовић је истакла да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у циљу унапређења положаја жена које се баве пољопривредом предложило Влади Републике Србије, а Скупштина Србије донела нови Закон о финансијској подршци породицама са децом, па према том закону право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета могу остварити жене које су у радном односу на пољопривредном газдинству.
Законом о финансијској подршци породици са децом који почиње да се примењује од 1. јула 2018. године прописано је ново право, на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета.
Ово право моћи ће да остваре и мајке које су носиоци породичног пољопривредног газдинства и имају статус лица које самостално обавља делатност према закону којим се уређује порез на доходак грађана.
Као основ за утврђивање висине остале накнаде, која ће се исплаћивати у нето износу, узеће се основица на коју су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у 18 месеци пре рођења детета а који су евидентирани у ЦРОСО.
Право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета моћи ће да остваре и мајке које су у периоду од 24 месеца пре рођења детета биле пољопривредни осигураници.
Као основ за утврђивање висине остале накнаде која ће се исплаћивати у нето износу узеће се основица на коју су плаћени доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање у 24 месеца пре рођења детета а који су евидентирани у ЦРОСО.
Божовић је истакла да се Министарство обавезује да ће у складу са принципима које заступа Влада Србије унапређивати положај свих својих грађана равноправно, и жена и мушкараца, и оних који живе у граду и оних који живе на селу, младих и старих, наводи се у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.