Фото: Танјуг

Триван је, у изјави новинарима након отварања конференције ''ЕУ и Србија – Таланоа дијалог о климатским акцијама", рекао да је јавна расправа о том закону завршена, и исказао наду да ће до краја године предложен закон ући у скупштинску процедуру и бити усвојен.

Он је навео да је најважније да се законски регулише праћење емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се у свим секторима друштва води рачуна о емисији гасова и климатским променама.

То значи, како је објаснио, да ће акциони план и стратегија која ће уследити обрадити све наше секторе и да ће сви морати да воде рачуна о томе да постепено смањујемо емисију тих гасова, као и предузимамо мере које су индиректно везане за ублажавање климатских промена.

Према његовим речима, Србија неће смањивати границе за емисију гасова са ефектом стаклене баште које је прихватила Париским споразумом, али ће сагледавати сва дешавања у региону.

Пратићемо све што се догађа у региону који ће бити најпогођенији климатским променама и уколико буде потребно, с времена на време, кориговаћемо своје лимите, истакао је министар.

Триван је, одговарајући на питање да ли је изводљиво да се истовремено смањује емисија гасова и настави развој друштва и индустрије, оценио да је то могуће и да је то принцип на којем се мора заснивати нова цивилизација.

Уколико желимо да се развијамо, а не желимо да умањујемо емисију гасова стаклене баште, имаћемо проблем. Али, ако будемо примењивали оно о чему причамо, има наде. Међутим, без пошумљавања и озелењавања ниједно решење неће бити довољно добро, нагласио је он.

Директор Сектора за климатске акције Европске комисије Елина Бардрам рекла је да је данашња конференција добра прилика за надоградњу сарадње Србије и Европске комисије када је реч о Акционом плану и примени Париског споразума.

Ова година је проглашена ''Таланоа годином''. Таланоа је реч за отворени, транспарентни дијалог, а ми разговарамо о томе како да се зауставе и ублаже глобални ефекти климатских промена и примене одредбе Париског споразума, истакла је Бардрам.

Она је указала на значај јавног дијалога, као и укључивање сектора бизниса, цивилног друштва и невладиних организација како би сви чланови друштва имали свест о значају климатских промена.

Конференцију ''ЕУ и Србија – Таланоа дијалог о климатским акцијама" организовали су Европска комисија и Министарство заштите животне средине Владе Републике Србије.