Вукосављевић је на скупу у Српској академији наука и уметности (САНУ) истакао да је Павле Поповић припадао генерацији образованих Срба, која је имала задатак да утемељује или учвршћује основе научних дисциплина као и установа које се њима баве.

Он је навео да је Поповић био професор универзитета и његов ректор, члан Српске краљевске академије, оснивач Друштва за српски језик и књижевност, уредник Српског књижевног гласника и председник Српске књижевне задруге.

Такође, како је додао, овај угледни професор писао је о романописцу Миловану Видаковићу, о Његошевом "Горском вијенцу", о средњовековној или старој књижевности, о дубровачкој, као и о народној књижевности.

Поповићев "Преглед", уз Скерлићеву "Историју нове српске књижевности", чине незаобилазна дела наше историје књижевности, подвукао је министар.

Сада засигурно знамо да смо деценијама потцењивали допринос оне Србије с краја 19. и са почетка 20. века, која се свестрано, али корак по корак, модернизовала, на основама европских искустава, али и чврстог домаћег наслеђа, а међу маркантним појавама тога златног доба био је и Павле Поповић, објаснио је Вукосављевић.

Према његовим речима, овај научни скуп је прилика да се процени и преиспита Поповићев укупни допринос и да се из свеукупне слике о његовом делу уклоне идеолошки наноси прошлих времена и с безбедне раздаљине сагледа оно што је живо наслеђе његовог рада.

Секретар Одељења језика и књижевности САНУ академик Предраг Пипер рекао је да овај научни скуп има два повезана тежишта – један је на Поповићевом научном делу, а други на периодизацији српске књижевности, чему је Поповић дао трајан допринос.

На отварању скупа, о Поповићевом делу говорио је председник САНУ академик Владимир Костић и дописни члан САНУ и председник Организационог одбора Злата Бојовић.