У саопштењу се наводи да ће посебна пажња, када је реч о сузбијању сиве економије, бити усмерена на секторе угоститељства и туризма, пољопривреде и саобраћаја, где је евидентиран повећани ризик од пословања у сивој зони.

На заједничкој седници владиног Координационог тела и Стручне групе за усмеравање активности на сузбијању сиве економије, одржаној данас у Влади Србије, оцењено је да ће усвојене измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији дати позитиван ефекат у смањењу обима сиве економије, јер предвиђају повећање казни за прекршаје као што су неиздавање рачуна и непријављивање радника.

Према одредбама тог закона, предузећима, фирмама, компанијама ће за учињени први прекршај, уместо забране обављања делатности у трајању од седам дана, убудуће бити изрицана забрана рада од 15 дана, за поновљени прекршај 90 дана, а уколико се исти прекршај понови и трећи пут, забрана делатности трајаће до годину дана.

Најављено је и да ће по хитном поступку бити измењен и Закон о дувану, како би био сужен простор несавесним произвођачима дувана да фалсификују уговоре о легалној производњи.

На седници је усвојен ревидирани Национални програм и дефинисано 15 приоритетних мера у циљу још ефикасније примене тог стратешког документа.

За приоритете су гласали чланови стручне групе – представници ресорних министарстава, Пореске управе, Управе царина, РСЈП, привреде окупљене у Савезу за фер конкуренцију и НАЛЕД-а.


Софтвер еИнспектор чијом израдом руководи Канцеларија за ИТ и е-управу до средине следеће године умрежиће све инспекције у Србији и омогућити им боље планирање и координацију контрола и циљање највећих извора сиве економије на основу информација које буду размењивале. Међу одабраним приоритетима највећи број се односи управо на инспекције, изјавила је председница Владе Србије Ана Брнабић чији кабинет, заједно с представницима кабинета председника Републике и потпредседнице Владе такође учествују у раду Стручне групе.

Изабрани приоритети у домену унапређења инспекцијског надзора јесу стручно усавршавање инспектора, усклађивање њиховог броја према потребама, страндардизација процене ризика при планирању контрола, боље опремање инспекција, а све би требало да заокружи усвајање допуна Закона о инспекцијском надзору и усаглашавање тзв. секторских закона с овим прописом.

Високо на листи приоритета јесте и контрола појединаца и фирми који послују на црно, односно нису регистровани и којих према процени НАЛЕД-ове студије о сивој економији има 17,2 одсто у укупном броју предузећа.

Стављање акцента на ову меру имаће посебан значај за прехрамбену индустрију због ризика који носи промет хране произведене у нерегистрованим погонима, као и у пољопривреди где је изражен проблем са сезонским радницима који су најчешће ангажовани на црно, рекао је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде и председавајући Координационог тела, чији су чланови министри - Душан Вујовић, Расим Љајић, Зорана Михајловић, Зоран Ђорђевић, Бранко Ружић и Горан Кнежевић.

Представници Савеза за фер конкуренцију и НАЛЕД оценили су као веома позитивно што су се међу 15 кључних мера и активности нашли смањење броја парафискала и унапређење система фискализације као важни инструменти за успостављање фер тржишне утакмице.

Са применом мере пореског ослобођења почетника у пословању која је усвојена и ступиће на снагу у октобру ове године, верујемо да ћемо дати снажан подстицај развоју предузетништва и даљем сузбијању сиве економије међу нерегистрованом привредом, истакао је председавајући Савеза за фер конкуренцију Горан Питић.