Вукосављевић је на обележавању Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године, када је у бомбардовању изгорела до темеља, истакао да Влада Републике Србије и Министарство културе и информисања улажу напоре у оснаживање положаја, амбијента и свих других елемената који чине установу културе успешном, и да ће са тим наставити.

Он је, говорећи о књизи “Горесни плач” Захарија Орфелина, која се од недавно налази у Народној библиотеци, а за коју се сматрало да је неповратно изгубљена 6. априла 1941. године, рекао да је управо овај повраћај један од показатеља како Влада и Министарство на томе раде.

Успели смо да оно што је растурено и разасуто у пламену 1941. године, уз помоћ стручњака из Народне библиотеке, бар једну честицу тога, вратимо у окриље установе којој припада, нагласио је он.


Министар културе је подсетио на једно од најважнијих питања, а то је питање депоа за Народну библиотеку за чији ће пројекат Влада Републике Србије и Министарство културе одвојити средства.

Нећемо имати користи уколико не будемо посезали за конкретним, јаким и чврстим потезима, рекао је Вукосављевић и оценио да су у оквиру српске културе библиотекари њен најбољи део.

Он је подсетио на то да је у предлогу Стратегије културног развоја који је Министарство културе припремило, посебно наглашено питање дугорочног решавања софтверске подршке за рад библиотечког информационог система Србије, уз подршку развоју домаћих софтверских решења, што до сада није био случај.

Тај посао је, како је нагласио, увелико у току и надамо се да ће током ове године унапређена верзија домаћег програма бити доступна свим нашим библиотекама што ће омогућити значајну уштеду буџетских издвајања за ове потребе, и отворити пут ка реалном и потпуном остварењу обједињеног библиотечког информационог система у нашој држави.

Вукосављевић и додао да су носиоци тог пројекта, који већ другу годину финансира Министарство културе и информисања све највеће јавне библиотеке у Србији.

Он је подсетио и на то да је у Другом светском рату пламен за два до три дана "прогутао" Народну библиотеку Србије, све оно што је српска култура створила до тада, да је оставио дубок ожиљак и да је циљ тога био уништење културног идентитета једног народа.


Поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке представљена је оригинална књига “Горесни плач” Захарија Орфелина, у чији је посед библиотека недавно дошла, а за коју се сматрало да је неповратно изгубљена 6. априла 1941. године.

Раније данас на некадашњем месту Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, венце су положили посебни саветник министра културе и информисања Драган Хамовић и управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић са сарадницима.