Михајловић је објаснила да грађани данас морају да обиђу најмање шест места да би уписали купљену некретнину, и објаснила да се прво у РГЗ прибавља извод из катастра, а, након овере код јавног бележника, поново се исти уговор носи у РГЗ ради уписа, а после тога у републичку и локалну пореску управу.

Реформом катастра и доношењем новог закона, грађани и инвеститори ће читав посао завршавати на једном месту – код јавног бележника, а целокупни поступак одвијаће се електронски, нагласила је она.

Предлог закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, како је истакла, усвојен је на седници Владе, и очекује се да се током априла о њему расправља у Скупштини Србије.

Реформа катастра је наставак “реформе деценије” – увођења е-дозвола. Верујем да ће и ова реформа такође бити револуционарна, јер ћемо решити проблем уписа у катастар, чиме ће грађани добити ефикасан систем, као што сада имају када су у питању грађевинске дозволе, које се данас добијају за свега неколико дана, рекла је она.

Михајловић је новинарима представила путању предмета које катастар решава у другом степену, која сада траје и до 10 или 15 година.


Сада разни референти примају предмет, улажу се жалбе, па још ако нису решени имовинско-правни односи, онда имамо предмете који се решавају годинама. Новим законом и реформом катастра све ће се одвијати у много мање корака и са много мање потрошеног времена, рекла је она.

Према њеним речима, читава реформа ради се због грађана, који ће добити ефикасан катастар и правну сигурност.

Михајловић је као пример навела случај избеглица из Крајине који су у Земуну саградили куће, чији су власници, али немају уписане некретнине јер нису спроведене све процедуре у катастру.

Ако би данас неко од тих људи покушао да упише своју кућу, како је додала, морао би да тражи одобрење од осталих 499 грађана на истој парцели.

Премијерка Брнабић изразила је захвалност Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Републичком геодетском заводу и свим другим институцијама које раде на реформи катастра, која је једна од најкомплекснијих реформи којом се Влада бави.

Уз реформе у здравству, ова реформа је вероватно најзначајнија за грађане, јер су то проблеми са којима су се они борили деценијама. Желимо да томе дође крај, да катастар не буде претња по стабилност породичних финансија, имовине и некретнина грађана, а уједно и да олакшамо пословање привреди, рекла је председница Владе.

Извршни директор НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је да је реформа катастра још један корак у правцу е-управе у Србији.

Са папирних планова, још из времена Марије Терезије, прелазимо на електронски систем, чиме улазимо у исти ранг са развијеним европским земљама, али и са неким суседима који су предњачили у овој области, као што је Македонија, навела је Јовановић.

Катастар, који је био један од најлошије оцењених институција пре седам година у нашим истраживањима, данас предњачи у реформи и прети да по успеху и претекне електронске грађевинске дозволе, додала је она.


Директор Републичког геодетског завода (РГЗ) Борко Драшковић исказао је захвалност Влади Србије на подршци кадровском јачању ове институције.

У среду, 4. априла, биће расписан конкурс за пријем 567 нових запослених у РГЗ, на основу одобрења Владе. То је историјски број који се запошљава у државној управи – до сад је највећи број био око 240, рекао је Драшковић.

Он је додао да РГЗ, такође уз подршку Владе, кроз пројекат са Светском банком, ради и на јачању инфраструктуре, чије су резултате премијерка Брнабић и потпредседница Владе Михајловић данас могле да виде.