Ђорђевић је у уводном обраћању рекао да је Влада Србије у претходне три године урадила много на изградњи и функционисању нових институционалних механизама, уз много стручности и знања, као и уз дугорочно пројектовану визију развоја.

Влада има, како је подвукао, јасно дефинисана стратешка опредељења у области економије, међународно-економских односа, спољнополитичких односа и других области од значаја за целокупан друштвено-економски развој.

Иако је најтежи део реформског пута иза нас, то не значи да се можемо препустити благодетима социјалног благостања. Пред нама још стоје бројне препреке и значајни задаци које морамо успешно обавити, истакао је министар.

Он је напоменуо да од 1991. године, када је у Србији започео транзициони период, до 2014. године, односно доласка Александра Вучића на чело Владе, у Србији није постојало јасно политичко опредељење да се прекине са старим начином размишљања.

Ђорђевић је навео да тада није било довољно воље, а ни подршке грађана да се одупру недоследним и недефинисаним покушајима реформе друштва, док је такозвана ,,друштвена елита” упорно одбијала да одустане од дела привилегија које је стекла у социјализму и некритички је охрабривала неделотворне покушаје да се сав терет реформи свали на плећа највећег броја грађана, који се, као и држава, задуживао преко сваке мере, у очајничком покушају да се одржи изнад границе сиромаштва.

Грађанско незадовољство показало се као плодно тло за реформски програм који је осмислио и понудио Александар Вучић. Грађани су у њему препознали јасно формулисан предлог једне заокружене и доследно спроведене трансформације друштва према условима тржишне економије и побољшању животног стандарда свих грађана, при чему нико неће бити привилегован, а терет реформи ће бити праведније распоређен, рекао је он.

Према његовим речима, поверење које му је већина грађана указала 2014. године, а које је потврђивано на изборима 2016. и 2017. године, Вучић је мудро усмерио ка мобилизацији целокупног друштва за спровођење коренитих реформи.

Те реформе, како је додао, по својој природи не могу имати популистички карактер, али имају за свој епилог опоравак економије, привреде и животног стандарда, чему и ми сведочимо данас када видимо државни буџет за 2018. годину, који је пре свега развојни.

Влада је за кратко време остварила одрживу равнотежу између реформских циљева и захтева Међународног монетарног фонда. Почетне буџетске уштеде зауставиле су даље негативне тенденције и пораст дефицита, додао је Ђорђевић.

Он је објаснио да је, када је реч о приоритетима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, посебна пажња посвећена борби против сиве економије, запошљавању, демографском питању, али и инклузији и старању о грађанима из социјално осетљивих категорија.

Ђорђевић је напоменуо да овакву политику показује и буџет за 2018. годину, којим су предвиђена знатно већа издвајања за бригу о најугроженијима, а можда најбитнији задатак јесте израда социјалних карата.

Социјалне карте ће, с једне стране, помоћи држави да се обрачуна са корупцијом, јер ће обезбеђивати преглед имовине и прихода појединца и повезаних лица, а, с друге стране, олакшаће борбу против стигматизације у друштву, с обзиром на то да постоје они које је срамота да затраже социјалну помоћ која им припада, рекао је он.

Министар је нагласио да особе склоне корупцији јесу и највећи противници увођења социјалних карата, јер ће се увезивањем и разменом података између разних државних институција видети ко и са коликом имовином располаже, а то може иницирати даље испитивање како се до ње дошло.

Према његовим речима, то омогућава да се искључе из права они који заправо не би требало да остварују одређено право, а другима би омогућило да лакше остваре своје право.

Систем социјалних карата, како је указао, уводи се са циљем обезбеђења правичне и економичне расподеле социјалне помоћи и других давања, чија сврха јесте праведније остваривање социјалних и осталих права грађана.

Увођење система социјалних карата води ка подизању ефикасности у домену социјалне политике и помоћи, бржем и лакшем остваривању права грађана, те смањењу евентуалних злоупотреба права и избегавања обавеза, објаснио је Ђорђевић.